“Орлови” против Аргентине до борбе за медаље
Кошаркашке репрезентације Србије и Аргентине играју први четвртфинални меч на Светском првенству у Кини данас у 13.00 часова. Победник утакмице у Донгуану ће у полуфинале на дуел са Американцима или Французима, док поражени губи прилику да се бори за медаљу.
После отрежњења у виду пораза од Шпаније, екипу Александра Ђорђевића очекује у Донгуану четвртфинални дуел на Светском првенству у Кини, а противник је селекција Аргентине. Најважнији дуел на шампионату “орлови” ће играти против, за сада, непоражене екипе, коју са клупе предводи Серхио Ернандез.
“Гаучоси” су редом на плећа обарали Јужну Кореју, Нигерију, Русију и Венецуелу, да би у дуелу са Пољском, у борби за прво место у групи, извојевали убједљив тријумф (91:65) и показали да су екипа за сваки респект.
Србија је, после четири убједљива тријумфа, поражена од Шпаније, у једном дуелу у којем “орлови” нису личили на себе, што је вјероватно било озбиљно упозорење кошаркашима да опуштеном приступу игри нема места на великом такмичењу какво је Мундобаскет.
Када су дуели Србије и Аргентине у питању, тешко је не поменути меч који су двије селекције одиграле у финалу Светског првенства 2002. године у Индијанаполису.
Тада су “орлови”, предвођени Дејаном Бодирогом и Предрагом Стојаковићем, стигли предност противника, увели меч у продужетак, у којем су “самљели” противника и стигли до новог светског злата.
Занимљиво је и да су две екипе играле у четвртфиналу Свјетског првенства у Атини четири године раније, а један од јунака победе тада селекције Југославије био је Александар Ђорђевић, сада селектор Србије.
Некако ван радара, Аргентина је у Кини стигла до четвртфинала без пораза. Ривали “гаучосима”, руку на срце, нису били из самог врха свјетске кошарке, али пет сигурних побједа (најмање убједљива против Русије – 69:61) јасан су показатељ да се ради о чврстој екипи, дисциплинованој у одбрани, а разноврсној у нападу.
Звучи помало невјероватно да је главни играч у екипи (пре)искусни Луис Скола, који је први стријелац и скакач екипе, а сви напади иду преко Факунда Кампаца, плејмејкера Реала, који по утакмици биљежи просјечно седам асистенција.
Статистички гледано, Србија има боље “бројеве” од Аргентине у већини категорија: просјечном броју датих поена (96.4/87.2), у шуту за два поена (66.7%/51.5%), у шуту за три поена (42.1%/35.3%), просјечном броју асистенција (27.6/21), док је егал у просјечном броју скокова (35.4/35.8).
Ипак, оно што није толико видљиво оком статистике је одбрана аргентинског тима. Против Пољске су имали чак 16 украдених лопти, па су добар дио поена постизали из контранапада. Срчаност и борбеност главне су карактеристике тима, који у отаџбини с правом зову “душа Аргентине”.
Далеко од тога да је Аргентина тим којег “орлови” треба да се плаше, али их треба схватити максимално озбиљно. Уколико српски тим буде играо као на прва четири меча на шампионату (додуше против знатно слабијих ривала), у побједу не би требало сумњати.
Селектор Србије мора да “затегне” одбрану, играчи морају бити спремни на велики број интензивних физичких дуела, на обје стране терена. Очекује се буђење неких играча, који су “преспавали” утакмицу са Шпанијом, као и да се подигне проценат шута за три поена, који је био главна снага српског тима до дуела са “фуријом”.
Уколико се све те коцкице склопе, Србија ће се пласирати у полуфинале Мундобаскета, гдје би им противник био бољи из дуела између САД и Француске.
Од сада па до краја турнира, свака сљедећа утакмица је најважнија. Лијепо би било када би се Аргентина још једном нашла Србији на путу до зацртаног циља – златне медаље на Мундобаскету у Кини.
Извор: РТРС
