Деветнаест година послије: Милошевић није крив?
Пише: Иван Милошевић
На данашњи дан прије 19 година одржани су избори у Србији, односно тадашњој СР Југославији, на којима је Слободан Милошевић изгубио власт, а на мјесто предсједника замијенио га је Војислав Коштуница. Вријеме након избора обиљежили су масовни протести опозиције, што је довело и до 5. октобра, паљења савезне скупштине и коначног политичког одласка Слободана Милошевића. Тако се завршила политичка ера Слободана Милошевића, који је недуго након тога изручен Хашком суду, гдје је у марту 2006. године и умро.
Двије деценије након одласка Слободана Милошевића можда је прерано дати одговор је ли Милошевић крив за све оно што је оптужен у Хагу, а то су најтеже оптужбе за злочин и геноцид. Најмање то припада једном новинару, јер за све оно што се дешавало на Балкану у задњој деценији 20. вијека потребно је много истраживања, упознавања са архивском и осталом грађом, а што је захвалан задатак за неког историчара. Новинару остаје да се упита да ли се то нешто драстично промијенило на политичкој сцени Балкана, посебно Србије, након одласка Милошевића? Да ли живимо боље, да ли смо ваљано ријешили невоље које су и прије 20 година мучиле Србе? Да ли су се након уклањања Милошевића лакше ријешили проблеми на Балкану, а посебно у Србији и њеној покрајини Косову и Метохији?
Не треба бити неки научник и темељни истраживач, па не закључити да је Србија након 19 година од одласка Милошевића данас у горем политичком положају него што је била у његово вријеме. Један дио њене територије скоро пола свијета је признало као независну државу, албански апетити су нарасли, па они данас траже и дио Србије, а оно мало Срба што је остало на Космету већином је без сигурне заштите и стријепи за своју будућност. Када се Србија посматра из тога угла, онда се закључује да Милошевић у условима у којима је владао и није могао нешто више да уради и да је урадио све што је могао. Сузбио је албански тероризам, војно га бацио на кољена и створио предуслове да се о судбини те српске покрајине разговара за дипломатским столом, али прије тога је успоставио контролу територије, што се данас показује као кључно у борби за државне границе. Истина, није то дуго трајало, јер је дошло до бомбардовања, па је уз НАТО авијацију и албанску пешадију и терористе Космет опет предат у руке Албанцима. Одлазак Милошевића није ништа промијенио, јер је након тога призната албанска држава на Космету, а она данас води економски рат против Србије и то уз подршку најмоћнијих држава свијета. Па, је ли Милошевић крив што је данас Космет такав какав је и под насилном албанском управом? Јасно је ваљда свакоме да није.
О томе да ли је Милошевић једини кривац за све што се дешавало на Балкану, посебно за ратове из деведесетих, тешко је дати категоричан одговор. Међутим, када се данас погледају државе које су настале у тим ратовима, посебно Хрватска и БИХ, гдје је усташтво и исламска политичка и остала доктрина постала уобичајена, као и поздрав добро јутро, онда није тешко наслутити да се све то дуго припремало и да Милошевић није допринео разбуктавању тих идеја, него су се оне окомиле на њега, као на политичара који је хтио да спријечи њихову експанзију.
Дакле, чак и површна новинарска анализа показује да је Милошевић више био жртва свјетских и балканских дугорочних планова, него што је био актер неких од најтежих злочина који му се приписују. Након њега ниједан од тих планова није обустављен, чак је добио нова крила и реализован је већином на штету Срба. Због тога се ваља запитати да ли су Срби у свом том замашатељству највише погријешили што су Милошевића добровољно послали у Хаг и тако на себе унапријед преузели кривицу за све што се посљедњих 30 година дешавало у овом дијелу Европе? Прије 19 година изгледало је да само Милошевић треба да оде, па да се сви проблеми сами од себе ријеше. Он је отишао, али су српски проблеми остали и чак су постали сложенији него што је то било у вријеме Слободана Милошевића.
Извор: ИН4С
