У Жичи централно обележавање великог јубилеја – 800 година СПЦ
Српска православна црква ове године обележава највећи догађај у својој историји – 800 година аутокефалности, а централна прослава почела је светом литургијом у манастиру Жича, коју је служио патријарх Иринеј. Светла хармонија цркве и државе красила је читаву српску историју, поручио је патријарх у обраћању окупљенима. Велики јубилеј СПЦ обележава се под покровитељством председника Србије Алелександра Вучића.
Манастир Жича одабран је за почетак централне прославе, јер је након добијања аутокефалности 1219. године Жича била седиште архиепископије и првог архиепископа српског Светог Саве, који је изабран за поглавара и устоличен у Жичи. Света саборна архијерејска литургија почела је у девет сати, коју је служио патријарх Иринеј са свим архијерејима СПЦ, након чега је уследио културно уметнички програм.
У обраћању окупљенима, патријарх је рекао да су црква и држава биле две стране. Навео је да је Црква водила своју бригу и своју апостолску мисију у народу, ширила реч и истину Божју, градила светиње, али градила и светиње људских бића.
„Толико светитеља из тог врема имамо. Имамо такође државу која је радила свој посао и то је била светла хармонија цркве и државе, која је красила читаву нашу историју до наших дана“, указао је патријарх.
„Оно што је красило наш народ – то је јединство“, истакао је пратријарх Иринеј. Литургији у манастиру Жича присуствовао је и први потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић.
Беседу ће одржати академик Матија Бећковић. У понедељак ће обележавање бити настављено на Косову, у оквиру којег ће се посетити манастири Дечани и Пећка патријаршија, где ће 8. октобра бити служена света литургија.
Обележавање ће се истог дана наставити у Београду, у Центру „Сава“ где ће у 20.00 часова бити организована велика свечана академија уз музичко-драмски програм под називом „Завет Светога Саве“. На свечаној академији у песми, слици, драми, биће дочарани важни догађаји везани за добијање аутокефалности и за сам живот Светог Саве.
ИЗЛОЖБА У МУЗЕЈУ СПЦ
У оквиру обележавања осам векова аутокефалности Српске православне цркве у Музеју СПЦ у среду, 9. октобра, биће отворена изложба „Осам векова уметности под окриљем СПЦ“, која ће трајати до 9. децембра.
На изложби ће бити изложени уметничко-духовно-културни предмети од 13. до 20. века, који долазе са свих простора на којима су православни Срби живели, пре свега са простора почетака постојања СПЦ.
Такође, биће изложено око 135 рукописних књига из богатог фундуса који постоји у ризницама СПЦ, као и рукописне књиге од 12. до 13. века на пергаменту са дивним, сребрним, уметнички обрађеним оковима, па надаље.
Јединствену галерију српског иконописа од 14. до 20. века на овој изложби чине иконе из ризница Високих Дечана, Пећке Патријаршије и цркава у Призрену као и прве српске штампане књиге – Цетињски октоих и Београдско четворојеванђеље.
Изложене ће бити и штампане књиге, затим серија икона из различитих периода, где ће моћи да се види развој иконописа кроз историју Цркве, као и текстил, где ће осим Јефимијине похвале, која је урађена на свили златним концем, бити постављене и три вредне плаштанице, међу којима је и једна Краља Милутина.
Читава изложбена поставка прожета је, у част јубилеја, галеријом оригиналних портрета патријараха, митрополита и епископа Српске православне цркве.
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ЈУБИЛЕЈА И У ИНОСТРАНСТВУ
Прва манифестација обележавања овог јубилеја одржана је у загребачко-љубљанској митрополији, у Марибору, а од тада је обележавана у епархијама у Србији, а и у региону – Црној Гори, Републици Српској, Хрватској.
Годишњица аутокефалности СПЦ се обележавала и на другим просторима где православни Срби живе, готово на свим континентима – у Америци, Аустралији, Новом Зеленду, у западној Европи…
Свети Сава (Растко Немањић) је у Никеји 1219. године рукоположен од стране патријарха Манојла Првог Цариградског за „архиепископа српских и приморских земаља“, а српска црква добија аутокефалност и достојанство архиепископија. Од тада се српски архиепископ бирао и посвећивао у српској земљи.
ПОСЛАНИЦА ПОВОДОМ ЈУБИЛЕЈА
Захваљујући завету Светога Саве који нам је оставио 1219. године када је издејствовао аутокефалност Српске православне цркве, српски народ је успео да преживи и победи сијасет искушења и невоља које су га пратиле а, како видимо, и данас прате наш народ, поручио је патријарх Иринеј.
Патријарх је у посланици поводом обележавања 800 година аутокефалности СПЦ истакао и да је српском народу у исто време тај завет помогао и да не поклекне.
ВУЧИЋУ ОРДЕН СВЕТОГ САВЕ
Председник Србије Александар Вучић биће одликован Орденом Светог Саве на свечаној академији, 8. октобра, у оквиру обележавања јубилеја Српске православне цркве, потврђено је Танјугу у врху СПЦ.
Велики јубилеј СПЦ, 800 година аутокефалности, обележава се под покровитељством председника Србије који треба и да се обрати на свечаној академији у Центру „Сава“, поред патријарха Иринеја.
Очекује се присуство највиших званичника, српског члана Председништва БиХ Милорада Додика, представника Владе Србије, дипломатског кора. Одлуку о одликовању донео је недавно Синод СПЦ.
ПОСЛАНИЦА ПАТРИЈАРХА ИРИНЕЈА
Захваљујући завету Светога Саве који нам је оставио 1219. године када је издејствовао аутокефалност Српске православне цркве, српски народ је успео да преживи и победи сијасет искушења и невоља које су га пратиле а, како видимо, и данас прате наш народ, поручио је патријарх Иринеј.
Патријарх је у посланици поводом обележавања 800 година аутокефалности СПЦ, коју преноси Танјуг, истакао и да је српском народу у исто време тај завет помогао и да не поклекне.
Пре 800 година када је Свети Сава успео да издејствује аутокефалснот Српске православне цркве српски народ се, баш као и данас налазио на географској, духовној и политичкој вододелници истока и запада, навео је патријарх Иринеј у посланици поводом јубилеја СПЦ додајући да је успон средњовековне српске државе, предвођене Стефаном Првовенчаним и Светим Савом плод ангажовања свих најбољих, добро организованих и обједињених снага народа, покренутих јединством вере, мисли, речи, дела и циља.
„Под окриљем аутокефалне Цркве, архепископ Сава, са седиштем у манастиру Жичи, успео је да покрене све стваралачке снаге народа, да одушеви, да понесе, да упали огањ вере и унесе Јеванђеље Христово у сваку душу, у све односе, у васцели народни живот. У томе је тајна духовног, материјалног и политичког успона Србије у средњем веку. У томе је тајна златних векова српске средњовековне државе”, рекао је патријарх Иринеј.
Према његовим речима, захваљујући опредељењу Светога Саве омогућено је и довршено идентитетско уобличавање и сазревање српског народа, што је и формирало Светосавски завет, односно, како наводи, завет безграничне жртвене љубави према свом народу, његовој Цркви и његовој држави, према истини, правди и слободи.
„Из тог Завета изникао је и потоњи Косовски, светолазаревски Завет, као и сва друга, у одсудним временима заветна опредељења и дела српског народа. Захваљујући томе, преживели смо и победили сијасет искушења и невоља које су пратиле, а, како видимо, и данас прате историјску судбину нашег народа”, истакао је патријарх.
Подсетио је да је српски народ уз помоћ тог завета преживео вишевековно ропство под Османлијама, албанску Голготу и страховити покољ становништва у Првом светском рату, злочине окупатора и њихових савезника у Другом светском рату…
„Верност Светосавском Завету омогућила нам је да преживимо, али и да не поклекнемо. Није довољно само преживети, треба усправно стајати! Преживели смо и терор и егзекуције обезбожених Срба над сопственим народом, његово цепање на нове, тобожње нације, арнаутске побуне и злочине од давних турских до наших времена, као и различита искушења на крају другог и почетку трећег миленијума, све време остајући усправни”, навео је поглавар СПЦ.
Наводећи да је током искушења страдала и сама Црква, патријарх каже да упркос томе, светосавски дух чини да и даље, у истој мери, Црква ствара, преображава и спасава своју децу.
Зато се у нади, казао је Иринеј, Црква моли да „верност светосавском путу оспособи српски народ да очува своју свету и заветну покрајину – Косово и Метохију, своју милу Боку и поносну Црну Гору, као и све оне друге крајеве и земље над којима су се надвиле руке силника овога света са циљем да их насилно и неправедно отму”.
Како додаје, за осам векова колико је прошло од добијања аутокефалности СПЦ, духовна снага Цркве чврсто и непромењиво усмерава све велике догађаје у историји српског народа, односно без ње историја и опстанак српског народа на тлу увек немирног Балкана, раскрсници многих етничких кретања, духовних и културних утицаја и разних освајачких амбиција, не може се ни замислити.
„Наш народ у највећем периоду своје историје није био обједињен унутар истих државних граница, па ипак није изгубио свој идентитет, јер га је чврсто укотвио у Цркви. Тако и данас, тамо где је присутна у српском народу, Црква чини темељ његовог идентитета. Посебно у крајевима где је угрожен, народ у Светосавској Цркви налази снагу за даљи опстанак, налази тихо пристаниште и утеху за свакодневни живот. Без Светосавске Српске православне цркве, ми Срби, као народ, данас не бисмо ни постојали”, истакао је Иринеј.
Али, како додаје патријарх, СПЦ не слави овај велики јубилеј само да би подсетио на стару славу, већ да би истакли јасно и гласно „да ми желимо и хоћемо да ходимо Савиним траговима, да идемо путем који нам је он завештао”.
У том смислу подсетио је на значај Савиног дела, који је, каже, издејствовао аутокефалност Српској цркви и као њен први архиепископ организовао њен духовни живот, који је преусмерио развој српске сакралне архитектуре изградњом храма Спасовог у Жичи и отворио нове хоризонте српског живописа сликарским програмима Студенице и Жиче.
Патријарх Иринеј подсећа да је Свети Сава отац српске књижевности као писац Житија Светог Симеона и аутор писама и беседа, да је утемељио српско црквено право како типицима за Карејску испосницу и манастире Хиландар и Студеницу тако и чувеним Законоправилом и хрисовуљама које је са оцем и братом писао.
Такође, Свети Сава је обављао важне државне и дипломатске мисије са Бугарима и Угрима, наводи Иринеј, неговао добре односе са источним патријаршијама, одржавао деликатне црквено-политичке односе са Римом и био пионир међурелигијског дијалога са исламом.
Иринеј је подсетио и на то да су наши преци крштавани постепено, током столећа, све до деветог века, као и да су у тим временима као и, каже, у данашњем времену, области насељене Србима биле у погледу државне управе раздељене и разједињене.
Добијање аутокефалије за СПЦ десило се напоредо са учвршћивањем и развојем средњовековне српске државе, наводи Иринеј и додаје да је тако један првенствено црквени догађај имао и велики политички значај.
„Области са различитим политичким традицијама, окупљене у једну државу, сада су повезане у јединствену духовну целину”, појашњава Иринеј и додаје:
„Несумњиво је да је Свети Сава, тражећи аутокефалију, имао у виду и национални, државни интерес српског народа.”
Како је навео поглавар СПЦ, добијање аутокефалије је догађај који обележава сву историју српског народа у свим областима живота, науке, културе, духовности и државности, јендом речју, идентитет и самог историјског бића и опстанка нашег народа.
Додаје да се СПЦ за осам векова никада није „затворила у уске националне оквире”, већ је отварала своја врата и пунила своје крстионице свима онима који су у Христу Богочовеку препознавали свога Спаситеља, без обзира на националну припадност, боју коже, језик којим говоре и простор на коме живе.
Честитајући свима јубилеј СПЦ, Иринеј је пожелео да светим молитвама Светога Саве Господ благослови, укрепи, надахне, сачува и спаси српски народ и његов отаџбину у свим временима и на свим просторима на којима се налази.
Насловна фотографија: Снимак екрана/СПЦ
Извори: Танјуг, Политика, Нови Стандард
