Свечана академија; Чували смо своје земље, помагали једни другима

“Током целе историје морали смо да бранимо наше земље, да ратујемо, иако то никад нисмо желели, чували смо своје земље и помагали једни другима”, рекао је председник Владе Русије Дмитриј Медведев на свечаној академији поводом 75. годишњице ослобођења Београда у Другом светском рату.

“Тада смо били јако блиски и уверен сам да ће тако бити заувек”, поручио је Медведев.

“Овај празник веома је важан за наше земље”, истакао је руски премијер.

“Ослобађање Београда био је изванредан подвиг, а сећање на оне који су мир и слободу исковали веома је важно”, истакао је Медведев, “јер су очување истине о догађајима тог времена, отворен и поштен начин разговора о томе једини лек против покушаја фалсификовања историје”.

“Не сме бити покушаја да се сакрије, замаскира или заборави… Памтимо логоре, масовна стрељања.. Сваки Србин ће се увек сећати Крагујевца. О томе се мора говорити отворено, без политичких и других моделирања”, рекао је Медведев.

Обраћајући се представницима српског руководства и присутнима у сали, Медведев је рекао:

“Драги ветерани, драги пријатељи, веома је емотивно бити на овој сцени нарочито после обраћања оних који су ослободили овај град и филма који сведочи о изванредном подвигу свих који су се борили за ослобођење Београда, оних који су се изборили за мир”.

Како је рекао, 75 година је прошло од тада.

“Али, ми схватамо да је победа извојевана захваљујући хероизму и одважности оних који седе у овој сали и оних којих одавно нема међу нама. Зато је толико и вредна та победа. И важно је сећање, сећање на оне који су ту победу створили, исковали”, поручио је Медведев.

Изразио је искрену захвалност свима њима и честитао празник који, како каже, “славимо заједно”.

У част ослобођења Београда, рекао је Медведев, у Москви ће сутра бити велики ватромет.

“Најбоље сећање на све који су положили своје животе јесте да се прича о томе шта се догађало, очување истине”, нагласио је он.

Указао је, такође, да треба бити брижљив према споменицима херојима и изразио захвалност Србији за то што се управо тако стара и за Споменик црвеноармејцу који је данас посетио.

“Хвала вам пуно на томе”, рекао је он.

Сваке године рат је све даље од нас, али бол због рата осећа се и постоји у личним причама практично сваке породице у Србији и у Русији.

“Чувамо фотографије рођака и практично нема ниједне породице у нашим земљама која није била погођена ратом и са тим фотографијама излазимо на улице на Дан победе и то сматрам веома важним”, рекао је Медведев мислећи на “Бесмртни пук”.

Вучић: Срби народ који је реч “слобода” донео на Балкан

Председник Србије Александар Вучић поручио је да Србија зна колика је цена слободе, јер ју је увек “куповала” крвљу свог народа и зато своју слободу никада никоме неће дати.

“Срби су народ хероја, победника и народ који је реч ‘слобода’ донео на Балкан”, констатовао је председник Србије у обраћању на свечаној академији поводом обележавања 75. годишњице ослобођења Београда у Другом светском рату.

“Данас, после 75 година, знамо да не постоји нешто што се зове полу-слобода, полу-независност, полу-самосталност. Слобода је једна, цела, не дели се на парче. Или је имаш, или је немаш. Слободан је само онај који сам одлучује о свом путу, интересима и судбини. Ми који смо слободу платили гробовима, то најбоље знамо”, поручио је Вучић.

“Чување те слободе је”, каже он, “тешко, некада мукотрпно, и уз плаћање неке цене, али никада та слобода неће бити изневерена и никада неће бити изневерени гробови наших предака који су се за њу борили”.

Каже да је Србија у временима “када није имала снаге” умела да побрка историју и своје место у њој, али данас поново стоји у својој историји уз истину, правду и свесна обавезе да памти и да се својих хероја неће никада одрећи јер, наглашава Вучић, “Срби немају лошу прошлост, па да је жале”.

“Ми смо народ хероја, победника и народ који је реч слобода донео на Балкан. Ми нисмо ти који желе да узму нечију слободу, јер превише ценимо своју да бисмо је ускратили некоме. Нећемо да нам узму слободу, наше интересе, чуваћемо и сачувати нашу Србију, одбранићемо наше националне интересе, чуваћемо и бранићемо наш народ и на КиМ и на сваком другом месту где су права наших људи угрожена”, поручио је Вучић.

Вучић је рекао да није било ни лако, ни једноставно ослободити Београд октобра 1944, већ напротив, било је крваво доћи до слободе.

Подсетио је да је у Београдској офанзиви око 4.000 Црвеноармејаца и српских партизана пало за слободу, у борбама од 12. до 20. октобра 1944. године, чији је главни циљ био извршење фронталног удара са југа и пролаз у центар града ка Калемегдану.

У тој борби пресудно је утицала совјетска жива сила и техничка надмоћ, за окончање 1.300 дана дуге окупације.

“То је била цена и дуг који нам је остављен – да знамо шта је и колико коштало и да никада никоме слободу више не дамо”, поручио је Вучић и захвалио свима који су помагали у ослобођењу Београда, али пре свега Црвеној армији, јер, како је рекао, без совјетских пријатеља не бисмо извојевали слободу.

“Ако нас је тај страшни рат, са милионима жртава нечему научио то је да слобода нема своју цену, јер су њена супротност ропство, логори од Аушвица до оног који нас највише боли због масовног убиства Срба, Јасеновца”, рекао је Вучић.

Истакао је да се ниједан народ није дигао против окупатора тако масовно као српски, где год да је живео, а да мере одмазде за Србе нису важиле нигде у Европи, а посебно у NDH где је спровођен монструозан план њихових елита – да трећину Срба покатоличе, трећину протерају, трећину “ставе под нож”.

“И зато је победа из октобра 1944. већа и значајнија јер је значила победу не само над Немачком, већ и над свим њеним савезницима”, рекао је Вучић.

Тог октобра, каже, у Београду су се срели Партизани из Поморавља, са Космаја, Шумадије и Лике…

Истиче да српски народ после толико жртава жели да живи у слободи, да у тој слободи расте, рађа се и побеђује, али не, како каже, у борбама и рату, већ у економији и спорту.

“Ако некоме не треба претити то је Србија, превише смо уложили да бисмо се слободе одрекли и тиме препустили ове борце забораву”, нагласио је Вучић.

Наводи да је данас имао прилике да види како је српска војска напредовала, како је опремљена, али да то не представља позив на сукоб, већ дужност да смо свесни да слободу не дамо и да ћемо знати да је бранимо.

“То није позив на рат, Србија жели мир. Нико није толико радио на компромисима. Желимо регион који ради, срађује, сам брине о својим интересима, желимо пријатеље и да чувамо пријатељства, као што чувамо са Русијом и са народима са којима смо крварили за слободу”, подвукао је Вучић.

Он је на руском поручио да се данас прославља велики јубилеј, 75 година од једне од најважнијих битака на Балкану, коју су извојевали заједно југословенски и совјетски војници.

“Имали смо 1944. године снажну подршку Русије, али 1999. године је било другачије. Могу увредити Русе тим речима, али говорим искрено. Ипак, данас искрено верујем у то да се чврсто можемо ослонити на Русију, захваљујући подршци пријатеља Владимира Путина”, рекао је Вучић.

Истакао је да је Србија мала земља, али да је руски председник увек умео да саслуша Србију и да разуме њену позицију, у чему се, каже, испољава његова величина и његов однос према српском народу.

“Хвала му за све што је учинио”, рекао је Вучић и захвалио и премијеру Медведеву на посети Србији.

Захвалио је и хору Александров на извођењу можда најлепше песме икада сковане, Дан победе, као и на томе што поново гостује у Србији, подсетивши да је тај хор држао концерте и долазио у Србију и 1999. године, када нико то није хтео.

Вучић покренуо иницијативу да руски херој Кравцов добије улицу

Председник Србије најавио је  да ће руски херој Николај Кравцов, један од оних који су дали живот за слободу Београда и Србије, добити улицу у главном граду.

“Упутио сам предлог Скупштини града Беогада да Кравцов добије улицу, лепу, прелепу, да заувек остане запамћено да је тај млади човек са 24 године положио живот за одбрану и слободу Београда”, рекао је председник Србије.

“Неретко смо остајали дужни јунацима, јер смо се рукводили дневном политиком”, рекао је председник и додао “да смо тако без споменика оставили и тог младог човека, који је у борбама у Београду убио више десетина окупаторских војника, и који се борио за слободу нашег главног града и Србије као да се борио за своју отаџбину”.

У уводном делу свечаности приказан је филм “Пут победе”, у коме је наведено да је Кравцов био једини борац Црвене армије који је добио звање “хероја СССР” за борбе у Београду.

У току Београдске операције, октобра 1944. године, бригада у којој је Кравцов био укључена је у састав Четвртог гардијског механизованог корпуса, под командом генерала Владимира Жданова.

Кравцов је 13. октобра учествовао у уништавању и заробљавању непријатељске групе од 180 војника која је покушавала да побегне из воза у железницкој станици Рипањ.

Неколико дана касније нашао се на челу јуришне партизанско-совјетске групе, која се из Булевара кретала ка згради Главне поште.

У близини цркве Светог Марка наишли су на немачки бункер из кога су их засули ватром. Поручник Кравцов је одлучио да реагује. Борцима је наредио да гађају пушкарницу, док се он пролазећи кроз миниран простор и жичане препреке приближио бункеру и убацио бомбу.

Последњи рафал из бункера га је тешко ранио. Од последица рањавања преминуо је у болници у Београду, 18. октобра.

Сахрањен је у заједничкој гробници бораца Црвене армије на Позоришном тргу, данашњем Тргу Републике, испред зграде Народног позоришта, а од њега се тада опростио и генерал Владимир Жданов.

Након изградње Гробља ослободилаца Београда, 1954. године његови посмртни остаци су пренети на ово гробље.

Кравцов је после рата добио улицу у Београду, али је ту улицу, коју је својим животом заслужио, “изгубио”, иако би његово име требало памтити, као и имена свих оних бораца Црвене армије, а било их је 960 који су животе дали за нашу слободу, наведено је у филму.

Њихова бесмртност живи, као што ју је и Кравцов заслужио, не дочекавши 24. рођендан.

Кравцов је рођен 8. марта 1921. године у земљорадничкој породици, са 18 година ступио је у Црвену армију, а 1940. године завршио је Војно-медицинску школу у Харкову.

Интониране химне Србије и Русије

Свечаном академијом у београдском Сава центру обележено је 75 година од ослобођења Београда у Другом светском рату.

Свечаност, којој су присуствовали председник Србије Александар Вучић и премијер Русије Дмитриј Медведев, почела је интонирањем химни Србије и Русије.

Део програма био је и кратак документарни филм “Пут победе” о најдраматичнијим тренуцима битке за ослобођење Београда 1944. године о чему је у филму говорио познати глумац Милош Биковић.

Присутнима су се обратили Вучић, Медведев и некадашњи члан Прве пролетерске бригаде који је учествовао у ослобођењу српске престонице 1944. године Зденко Дупланчић.

“Свој 15. рођендан дочекао сам 18. октобра 1944. године, два дана пре ослобођења Београда, учествујући у уличним борбама за ослобођење овог града”, присетио се Дупланчић.

Навео је да су велику улогу у борбама за ослобођење Београда имали и грађани, нарочито омладина.

“Храбро су нас водили кроз улице, показујући где су Немци и како да им приђемо”, испричао је Дупланчић и, између осталог, навео да су се најчешћи окршаји водили око Скадарлије и Народног позоришта које је три пута падало назад у руке Немцима.

Дупланчић је подсетио да је од ослобођења Београда прошло 75 година, али да сећања на пале другове и братство са руским народом не бледе.

“То је још једна потврда да наше везе стоје, а дух слободе и победе остаје као свето царство за будућа покољења”, истакао је Дупланчић.

Рекао је да ће заувек памтити своје саборце који су учествовали у борби за ослобођење Београда и додао:

“Нека је вечна слава свим палим борцима за слободу”.

Део програма, који су водили наши познати глумци Иван Босиљчић и Вјера Мујовић, биле су и пригодне музичке нумере које су извели руски војни ансамбл “Александров”, уметнички ансамбл Министарства одбране “Станислав Бинички” и хор Народног позоришта у Београду под диригентском палицом Ђорђа Станковића.

Тако су присутни имали прилику да чују композицију “Дан победе”, песму “По шумама и горама”…

Током извођења тих нумера, на три видео бима постављеним на бини приказивани су снимци и фотографије борби за ослобођење Београда.

Свечаном вечером завршена посета Медведева

Председник Србије приредио је свечану вечеру за председника руске Владе Медведева и руску делегацију. Током вечере Вучић и Медведев су одржали здравице, а присутнима се културно- уметничким програмом представио ансамбл “Коло”.”Уз песму ‘Ово је Србија’ испратисмо нашег пријатеља”, написао је Вучић на инстаграму.

Свечаности су присуствовали председница Скупштине Србије Маја Гојковић, српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, премијерка Србије Ана Брнабић, министри, патријарх српски Иринеј, представници Града Београда, амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко…

Такође, ту су били и ратни ветерани који су учествовали у ослобођењу Београда, које су присутни поздравили аплаузом – Трифун Тодоровић, Љубиша Антонијевић, Кристина Јовановић, Јово Корица…

Програм је завршен песмом “Београде, Београде”.

Борба за ослобођење Београда представља једну од највећих и најзначајнијих битака на Балкану у Другом светском рату, а трајала је од 12. до 20. октобра 1944. године.

Ослобађањем Београда окончана је 1.287 дана дуга немачка окупација главног града Југославије.

У току тих борби погинуло је 2.953 припадника НОВЈ и 976 припадника Црвене армије, док је далеко више погинуло током читаве операције