Србија потписује Споразум о слободној трговини с Евроазијском економском унијом

Председница Владе Србије Ана Брнабић потписаће данас у Москви Споразум са Евроазијском економском унијом (ЕАЕУ), чиме ће нашој земљи бити додатно отворен приступ тржишту од 180 милиона људи.

Недавно је проширен списак роба и повећане су количине које ће моћи да се извезу из наше земље, након ратификације овог Споразума, на тржиште чије чланице имају укупни бруто домаћи производ виши од 1.900 милијарди америчких долара.

Државе које припадају ЕАЕУ су чланице некадашњег Совјетског Савеза – Русија, Белорусија, Јерменија, Казахстан и Киргистан, а преговара са Сингапуром, Израелом, Египтом…

Постоје и посебни уговори ове економске уније о сарадњи с Вијетнамом, Ираном и Кином.

Чланством наше земље у овој економској заједници, Србији се омогућавају додатни повољнији услови за слободну трговину од оних које наша држава већ има кроз споразуме о слободној трговини са Русијом, Белорусијом и Казахстаном.

Према најавама надлежних, у питању је додатни подстрек за нашу пољопривредно-прехрамбену индустрију, посебно за произвођаче српског козијег и крављег сира.

Србија је иначе велики извозник сирева, а од укупне количине која се извезе, две трећине су намењене Руској Федерацији, односно око 10.000 тона.

Такође, произвођачи свих врста воћа и ракије могу да пласирају своју робу као и дуванска индустрија којој је одређен лимит до 2.000 тона цигарета, а произвођачима вињака до 90.000 литара.

Прошле године робна размена Србије са пет земаља чланица Евроазијске уније била је 3,4 милијарде долара.

Из Србије је извезена роба вредна 1,1 милијарду долара, а увезена у вредности од 2,3 милијарде.

Проблем који надлежни наводе је што немамо довољну производње да задовољимо огромну потражњу тих тржишта, па је даље улагање у аграр, посебно сектор оснивања малих задруга и прехрамбених предузећа, императив.

Евроазијска економска унија формирана је 2015. године на предлог председника Руске Федерације.

На иницијативу председника Србије недавно је у Новом Саду договорена заједничка декларација Србије, Северне Македоније и Албаније о успостављању слободног протока људи, роба, услуга и капитала на Западном Балкану – “мали Шенген”.

Очекује се да би Босна и Херцеговина могла прихватити ову иницијативу на састанку лидера региона у Охриду наредног месеца.

Србија је потписница CEFTA (Central European Free Trade Agreement, CEFTA).

У питању је трговински споразум између Албаније, Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Молдавије, Србије, Црне Горе и УНМИК-а у име Косова.

Током година, овај споразум је додатно усаглашаван, а увођењем приштинских такси, функционисање CEFTA додатно је ослабљено.

Србија, иначе, има низ споразума, попут Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) и Прелазног трговинског споразума са ЕУ.

Србија има Споразум о слободној трговини са Русијом (потписница је била некадашња СРЈ – потписан 28. августа 2000. године).

Споразум прописује да се за робу за коју се може доказати да је пореклом из наше земље (која има више од 50 одсто садржаја из Србије), не плаћа царина када је намењена за тржиште Русије, осим ако није изузета из режима слободне трговине.

Листа производа на које се не примењује режим о слободној трговини сваке године се мења.

Пре десет година потписан је у Минску Споразум о слободној трговини између Србије и Белорусије.

У циљу усклађивања режима трговине између Србије и држава чланица Царинске уније Белорусије, Казахстан и Русије, Влада Србије и Влада Белорусије потписале су Протокол о измени и допуни Споразума о слободној трговини 2011. године.

Протоколом је предвиђен списак производа који су изузети из режима слободне трговине, као и правила о одређивању земље порекла робе.

Процес либерализације тржишта региона Југоисточне Европе започео је 2001. године, потписивањем Меморандума о либерализацији и олакшицама у трговини, у Бриселу.

Тиме је отворен процес преговора који су водили закључивању мреже од 32 споразума о међусобној либерализацији трговине индустријским и пољопривредним производима која је успостављена између земаља Централне и Југоисточне Европе, односно Албаније, Босне и Херцеговине, Бугарске, Хрватске, Македоније, Молдавије, Румуније и тада, Србије и Црне Горе.

Када је реч о спољнотрговинској размени са Сједињеним Америчким Државама, великим делом он се одвија на основу Општег система преференцијала (ОСП).

Наша земља такође има споразум са земљама EFTA (Исланд, Лихтенштајн, Норвешку и Швајцарска), Споразум о слободној трговини са Турском…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *