Век и по Суецког канала

Суецки канал отворен је пре 150 година. Египћани су од њега много очекивали и тако је и данас – бар када је реч о приходима. Канал има и велику симболику као пројекат који обезбеђује међународни престиж.

“Египатска влада објављује да је Суецки канал подржављен”. Тим једноставним речима, председник Гамал Абдел Насер је у октобру 1956. обзнанио одлуку која је у Египту изазвала славље, а у Европи запрепашћеност.

Насер је дуго чекао на кредите САД за градњу Асуанске бране и стварање акумулационог језера. Али, у Белој кући су страховали да би Насер усред одмеравања снага у Хладном рату могао да склизне у совјетски табор, па председник Ајзенхауер није хтео да дâ кредит.

Огорчени Насер се одлучио за финансирање на други начин, подржављењем Суецког канала. Но, канал се налазио у већинском власништву британско-француског Суецког друштва. Насер јесте обећао примерено обештећење, али две европске земље то нису хтеле да прихвате.

Када су преговори о томе пропали, оне су, уз подршку Израела, крајем октобра на подручју Суецког канала напале Египат. САД и СССР су преко Уједињених нација натерали француске, британске и израелске јединице да се повуку – Блиски исток је требало да остане подручје утицаја великих сила, али не и Европљана.

Симбол напретка

Насер је пре свега хтео да намакне новац за свој престижни пројекат – Асуанску брану, каже политиколог Томас Демелхубер са Универзитета Ерланген-Нирнберг. Но, јасно је и да је, откако је отворен, Суецки канал био престижни национални објекат.

“Откако су га пре више од 150 година направили египатски градитељи, Суецки канал је симбол египатског напретка. Та идеја је и приликом његовог подржављења имала улогу”, додаје Демелхубер.

Насер је, међутим, у октобру 1956. сам наговестио да је то подржављење за њега било више од економског потеза. За њега је преузимање канала било у знаку арапског национализма који му је био врло важан. А арапски национализам, као је говорио, “произашао је из осећања Арапа, из срца Арапа. Они хоће да живе достојанствено и желе да буду независни”.

Градилиште између два мора

Планови да се између Средоземног и Црвеног мора прокопа канал дуго су постојали, каже Томас Демелхубер.

Суетски канал виђен са Међународне свемирске станице
Суетски канал виђен са Међународне свемирске станице

“Османлије су се још у 16. веку носиле том мишљу. И француски инжењери који су 1798. дошли у Египат са Наполеоновом свитом, почели су са испитивањима и дошли до закључка да пројекат не може да се реализује. Слично су то видели и Британци, све док Фердинанд Лесепс није покренуо пројекат”, објашњава Демелхубер.

На градњи су најпре биле ангажоване хиљаде европских радника, али било је потребно још људи па је египатски владар Мохамед Саид 1861. године присилио на рад још 10.000 радника из Египта. А годину дана касније још 18.000 радника.

“Кодак-филмови, виски, разгледнице”

Владара су мучиле и демографске бриге. Страховао је да превише Европљана може да од зоне канала направи истурену тачку Европе. Канал је заиста у почетку био само египатски, али је постао међународна зона. “Порт Саид је готово град”, забележила је француска оријенталисткиња Нарсис Бершер, која је 1861. и 1862. године на Лесепсов позив провела неколико месеци на том подручју.

“Овде постоје 1.023 Европљана и 1.578 Арапа. Има ресторана, кафеа, кројача и кантина”. А у град не долазе само часни људи. Порт Сад, написао је један енглески путник, “место је где су заједнички азил нашли греси Истока и Запада”.

Зато је тамо могло да се купи свашта: “Кодакови филмови, виски, разгледнице и друге британске погодности”. Канал је постепено постајао глобално чвориште.

“Више није део Африке”

И заиста, канал је енормно променио тадашњи Египат. Тамошњи градови, пре свега Порт Саид, постали су динамични трговински центри који су прикључили Египат на глобалну трговинску мрежу.

Радови на проширењу Суецког канала 2015. године
Радови на проширењу Суецког канала 2015. године

“Ауто-пут британске империје”, како је канал прозван, веома битно је скратио трговачки пут између Лондона и Мумбаја, наиме са 19.855 на 11.593 километра.

То је дало велики подстицај бродском саобраћају. Каналом је 1870. године прошло 486 бродова са 26.768 путника. Године 1913. је већ било 5.085 бродова са 234.320 путника.

“Моја земља више није део Африке”, рекао је египатски владар Исмаел Паша поводом отварања Суецког канала 17. новембра 1869. године и додао “направио сам од ње део Европе”.

Мера напретка

Од проширења Суецког канала 2015, туда пролази још више бродова. Након што је египатски председник Абдел Фатах ел Сиси дао знак за почетак радова, из канала је избачено више од 258 милиона кубних метара песка. Канал је проширен у дужини од готово 40 километара.

Градња паралелне трасе од 35 километара, као и проширење и продубљење на тој траси, за Ел Сисија су у основи били исто што је за Насера била градња Асуанске бране – био је то престижан објекат који је требало да сведочи о великим способностима владе.

Тиме се транспортни капацитет канала удвостручио – уместо дотадашњих 49, данас каналом може да прође до 100 бродова. Економски потенцијал, међутим, још није исцрпљен.

“У буџетској години 2018/19. остварен је приход од 5,9 милијарди долара. То је много. Али, ни издалека не одговара приходима који су планирани када је капацитет повећан”. Тако је канал остао престижан пројекат и истовремено подсећање да Египат још није остварио све могућности које му он пружа.

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

RSS
Follow by Email