Србија и Северна Македонија: Како су се мењали односи две државе
Александар Миладиновић
ББЦ новинар
Од сјаја до очаја – и назад.
Односи државних руководстава Србије и Северне Македоније могли би се на најједноставнији начин баш тако описати.
„Иако смо имали кратко захлађење односа пре неколико година, као суседи смо нашли заједнички језик и сва отворена питања решавамо дијалогом и међусобним поштовањем”, каже у писаној изјави за ББЦ на српском председник Северне Македоније Стево Пендаровски.
Оно што Пендаровски описује као „кратко захлађење односа” деловало је веома узаврело – званични Београд у августу 2017. године повукао је целокупно особље амбасаде из Скопља – овакве потезе од потпуног прекида дипломатских односа дели само један корак.
Званичници у Србији су тада објашњавали да су принуђени на такав потез због „офанзивног обавештајног деловања Македоније”.
Нешто више од две године касније, посета Пендаровског Београду и састанак са српским колегом Александром Вучићем само је последњи у низу сусрета високих званичника две земље који постају све учесталији.
„Свака земља у региону има пуно унутрашњих проблема који се углавном рефлектују на односе са комшијама”, описује узроке ових турбуленција новинар Нове Македоније Дејан Србиновски.
Ипак, он каже да је посета македонског председника још један доказ да власти две земље сада заједнички раде на враћању односа у позитивну фазу.
Три године од Иванова до Пендаровског
Стево Пендаровски изабран је у мају 2019. године за првог председника Северне Македоније. Ново име је резултат компромиса са Грчком. Две земље су деценијама биле у лошим односима спорећи се око употребе имена Македонија, а званичници из Атине су блокирали придруживање Северне Македоније Европској унији.
Од посете претходног македонског председника Ђорђа Иванова Београду су прошле тачно три године. Иако се у међувремену много тога на Балкану променило, односи две земље сада су поново на утабаној стази.
„Северна Македонија и Србија имају одличне односе у политичкој, безбедносној и економској сфери у којима немамо спорне тачке.
„Сматрам да о билатералним питањима у којима имамо различита гледишта треба да разговарамо на конструктиван начин”, каже Пендаровски за ББЦ на српском.
Скопље и Београд приближила је и недавна одлука Европске комисије да не отвори преговоре о чланству Северне Македоније у Европској унији, упркос обећању да ће то учинити после договора око промене имена са Грчком.
„Ми смо суседне земље, некада смо били део заједничке државе, а европске интеграције су наш стратешки циљ којим се остварује наша визија за заједничку будућност”, понавља Пендаровски чињеницу да његова земља није одустала од европских интеграција.
Оно што се такође није променило је да ће и ову посету обележити разговори о економској сарадњи – и Пендаровски са собом доводи делегацију привредника.
Северна Македонија је значајан трговински партнер Београда и осма је на листи земаља у које Србија извози највише робе.
Промена власти – промена климе
Док су се власти у Србији мењале током последњих десет година, власт у Македонији држао је конзервативни премијер из редова странке ВМРО-ДПМНЕ Никола Груевски. Драматичних момената, попут оних из 2017. године, није било.
Криза из октобра 2008. године, када је Скопље признало независност Косова, завршила се ускраћивањем гостопримства македонском амбасадору у Београду.
„Однос две земље је суштински проблематичан на политичком нивоу јер је Македонија од осамостаљења увек била на страни свега што је против интереса Србије и српског народа”, каже за ББЦ на српском Иван Стоилковић, политички лидер Срба из Северне Македоније.
Односи су били мање-више складни и по доласку на власт Српске напредне странке (СНС) Александра Вучића, по политичкој оријентацији странке сличној партији Николе Груевског.
Ипак, ствари су почеле да се мењају после политичких промена у Македонији. У Скопљу су се свакодневно одржавали протести незадовољних грађана који су Груевског и ВМРО-ДПМНЕ оптуживали за корупцију, криминал, притиске на политичке противнике и медије, а 2016. године је на изборима на власт дошао лидер опозиционог Социјалдемократског савеза Македоније Зоран Заев.
Због идеолошке сродности и политичке блискости са Груевским, званични Београд није био одушевљен политичким успоном Заева и његове странке.
Када су демонстранти ВМРО-ДПМНЕ у априлу 2017. године упали у зграду македонског парламента у покушају да спрече избор представника мањинске албанске партије на чело парламента, прву велику дипломатску пометњу изазвала је вест да је међу њима био и припадник Безбедносно-информативне агенције (БИА) и службеник српске амбасаде у Скопљу Горан Живаљевић.
Иако је његово образложење било да се ту затекао јер је желео да се увери да ли међу демонстрантима има српских држављана, власти Зорана Заева нимало се није допало то што се српски обавештајац нашао међу демонстрантима од којих су неки физички напали и повредили и самог Заева.
Није много помогло ни што је српски шеф дипломатије Ивица Дачић тада говорио да је међу присутнима било и дипломата великих сила.
„Живаљевић је обављао свој део посла, не може да вам смета на основу новинских написа српски представник, а на основу других, да вам не сметају амерички, немачки, француски”, говорио је тада Дачић новинарима у Београду,
Повлачење особља из амбасаде – најнижа тачка
Када су нове македонске власти одлучиле да подрже пријем Косова у Унеско, званични Београд посегнуо је за најоштријим дипломатским потезима
Заев је дужности премијера преузео у мају 2017. године. Убрзо су га прорежимски таблоиди у Србији представили као непријатеља Београда, а ствари су подигнуте на званичан ниво у августу те године.
Те вечери, одлуком Министарства спољних послова Ивице Дачића, целокупно особље амбасаде Србије повучено је из Скопља.
Ова снажна дипломатска порука само је корак до прекида дипломатских односа, а примењује се искључиво у дубоким кризама у односима две земље – често пред отворене и непосредне сукобе.
Председник Србије Александар Вучић тада је говорио да је особље повучено због доказа „о веома офанзивном обавештајном деловању против органа и институција Србије”.
Из Скопља нису стизале оштрије реакције на овакву одлуку Београда.
„Нова влада Републике Македоније је снажно предана и предузима интензивне мере у циљу решавања проблема, а не стварања, у циљу промовисања сарадње и партнерства са Републиком Србијом и другим земљама у региону”, навело је тада званично Скопље.
Иако је већ током наредних дана део особља враћен у амбасаду, а амбасадорка Душанка Дивјак Томић после консултација у Београду поново враћена на радно место, снажна мрља остала је на односима две земље.
Границе као симбол односа
У чак три наврата у последњих годину дана, границе су одиграле кључну улогу у односима Србије и Северне Македоније.
У новембру 2018. године, бивши македонски премијер Никола Груевски је преко Србије пребегао у Мађарску где му је одобрен политички азил.
Председник Србије Александар Вучић објашњавао је да Србија није имала основа да заустави Груевског јер за њим није била расписана међународна потерница.
И када се очекивало да овај случај поново узбурка односе, пажња се преселила на гранични прелаз Прешево – Табановце.
У августу 2019. године, Заев и српска премијерка Ана Брнабић отворили су обједињени гранични прелаз.
Ко на Балкану не жели „Мали Шенген”
Коначно, Вучић, Заев и албански премијер Еди Рама покренули су и разговоре о „Малом Шенгену” и отварању граница на Балкану.
Срдачни сусрет у Новом Саду, вечерња неформална шетња градом, па сличан сусрет на Охриду показали су да су односи Београда и Скопља сада у другачијој фази.
„Народи – најближи и најбољи пријатељи”
Када се политика стави на страну, Срби и Македонци немају о чему да брину, сматра председник Демократске партије Срба у Северној Македонији Иван Стоилковић.
„Односи двају народа су феноменални захваљујући дугогодишњој традицији заједничког живота.
„У свим анкетама у обе земље, народи се доживљавају као најближи и најбољи пријатељи – на то можемо да будемо поносни”, каже лидер српске мањине у Скопљу.
Он додаје да, на политичком нивоу, Срби у суседној држави полако поправљају однос са владом Зорана Заева, али додаје и да је питање промене имена дубоко поделило македонско друштво – што никако не прија мањинским заједницама.
„Део Македонаца сматра да им нешто одузимате, а други део Македонаца сматра да смо сви Северномакедонци и да нисмо ништа посебно.
„Без помоћи ЕУ и ОЕБС-а нећемо моћи дуго да опстанемо као носиоци духа српске заједнице у Северној Македонији.”
Изван политике, једно питање наставиће да оптерећује односе две земље, додуше мање него у недавној прошлости.
„Једини проблем који преостаје је питање аутокефалности Македонске православне цркве, коју Српска православна црква не признаје.
„Овај спор траје од 1963. године, али и поред тога, Северна Македонија у наредном периоду неће дозволити никакве тензије са суседима, за шта константно добија подршку од партнера из ЕУ и НАТО-а”, закључује новинар Дејан Србиновски.
