Додатна шанса за ефикасно старање о угроженој баштини на КиМ
Чланство у Извршном савету Унеска важно је за сваку државу, јер јој омогућава активно учешће у свим доменима рада и одлучивања у овој организацији, а то значи и делотворније залагање за представљање и остваривање својих планова, као и заштиту интереса“, каже за Данас професор Дарко Танасковић.
„Поновни избор Србије је вишеструко значајан и потврда је њене ојачане позиције у Унеску током последњих неколико година, али и у међународној заједници уопште. Србија је изабрана у чланство Извршног савета 2015. на истом заседању Генералне конференције кад је спречен пријем ‘Косова’ у ову специјализовану агенцију УН, упркос тадашњој оштрој поларизацији у вези са овим осетљивим политичким питањем. Реизбор, који је увек теже остварити од првог избора, доказ је квалитетног, одговорног и конструктивног постављања наше државе током четворогодишњег трајања мандата“, истиче Танасковић, бивши амбасадор Србије при Унеску, поводом вести да је Србија на 40. заседању Генералне скупштине поново избрана за чланицу Извршног савета организације УН за науку, образовање и културу у четворогодишњем мандату.
Танасковић наглашава да је „Србија једина држава са простора бивше Југославије која је задржала засебну делегацију при Унеску, што се показало као исправна одлука“.
– Као већ искусна чланица Извршног савета, Србија ће у сваком погледу бити у прилици да се током наредне четири године додатно афирмише у овој међународној организацији, а свакако и да се ефикасно стара о свом културном наслеђу, чији је један драгоцен и универзално вредан део на КиМ константно угрожен. Недавна посета генералне директорке Унеска Београду, непосредно пред заседање Генералне конференције, говор председника Вучића на конференцији, изванредан ођек наступа Емира Кустурице и других уметника у седишту Унеска, одлична брошура којом се Србија представила као кандидат и добро осмишљени плански рад на образлагању кандидатуре, све су то показатељи да је Србија веома озбиљно схватила своју улогу у Унеску, али и да се у Унеску Србија озбиљно схвата – напомиње амбасадор Танасковић.
Он објашњава да се Извршни савет може сматрати владом Унеска – оперативним и извршним органом Генералне конференције. Према његовим речима, Извршни савет чини 58 држава чланица, а састаје се по правилу два пута годишње.
– Мандат чланица траје четири године, а избори су временски тако планирани да се на сваком заседању Генералне конференције – сваке две године, бира одређени број нових чланица, уместо држава којима је истекао мандат, чиме се обезбеђују освежавање састава, али и континуитет у раду Извршног савета. Државе чланице су сврстане у шест електоралних група, од којих свакој припада одређени број места у Извршном савету. Србија се налази у другој електоралној групи.
Ове године су из наше групе у Извршни савет изабране четири државе: Мађарска, Пољска, Руска Федерација и Србија. Србија је, као и РФ, обновила чланство. Србија и Мађарска добиле су по 155, а РФ и Пољска по 152 гласа. Мађарска се после десет година вратила у чланство Савета. Начелно нема ограничења у погледу броја узастопних реизбора, иако је било идеја да би такав механизам требало успоставити. Сматра се коректним да се прилика за чланство у Савету пружи што већем броју држава чланица – напомиње амбасадор Дарко Танасковић.
На 40. Генералној конференцији, која се Паризу одржава од 12. до 27. новембра, учествују представници 193 државе чланице Унеска. Најављеним програмом рада Генералне конференције, осим избора управљачких тела Унеска најављене су измене у Статуту, као и усвајање смерница за рад организације током 2020. и 2021. године.
На светским листама
Србија на Унесковој листи светске културне баштине има пет уписаних локалитета: Стари Рас и Сопоћане (1979), манастир Студеницу (1986), Гамзиград-Ромулијану (2007), „Средњовековне надгробне споменике стећке“, који су 2016. унети заједно са БиХ, Црном Гором и Хрватском. Од 2006. на овој листи су и Средњовековни споменици на Косову – манастири Високи Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и црква Богородице Љевишке који су и на Листи угрожене светске културне баштине. На Листи нематеријалног наслеђа су „Слава“ (2014), „Коло“ (2017) и „Певање уз гусле“ (2018), а у Регистар „Памћење света“ уписани су: Архив Николе Тесле (2004), Мирослављево јеванђеље (2005) и Телеграм – ултиматум којим је Аустроугарска објавила рат Србији 1914, што је био и почетак Првог светског рата (2015). Биорезервати „Голија-Студеница“ (2002) и „Бачко Подунавље“ (2017) налазе се на Унесковој листу резервата биосфере, а Србија је поднела номинацију и за упис геопарка Ђердап у регистар Унескових глобалних геопаркова. Крајем октобра ове година Врање се нашло на Унесковој листи креативних градова у области музике.
