Попис српских жртава Великог рата – највећи споменик српском војнику

Промоција капиталног пројекта “Попис војних и цивилних губитака Краљевине Србије у људству у Првом светском рату архивске грађе Војног архива”, одржана је данас у Дому Војске Србије у Београду.

Изасланик председника Републике и врховног команданта, Никола Селаковић, истакао је да је то откривање до сада највећег споменика српском војнику, највећем хероју Великог рата, највећег сукоба које је човечанство до тада запамтило.

“Управо је својом иницијативом, као министар одбране, данашњи председник и врховни командант Војске Србије Александар Вучић подржао овај пројекат, оспособио надлежне институције свиме оним што је било потребно да се реализује и угледао светлост дана. И као да смо чекали читав један век да обављамо многе одавно заборављене или скрајнуте националне задатке – пописати наше жртве у Великом рату и једном за свагда затворити уста онима који желе да оповргну истину да је малена Србија својим жртвама себе узвисила и показала читавом свету, како то Његош каже да ‘бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака'”, рекао је Селаковић.

Према његовим речима, у Великом рату је победио српски војник, не зато што је био обученији, не зато што је био боље наоружан, већ из два разлога – Прво зато што је био најиздржљивији, а друго што га је од свих његових противника красио неупоредиво јачи морал.

И управо је морал она вредност на којој се заснива снага војске у одсудним моментима њенога деловања и како то у својим успоменама каже велики војвода Живојин Мишић – некада није важно да ли си физички јачи и технички опремљенији, него да праву ствар урадиш у правом моменту и на прави начин, навео је Селаковић.

Истиче да је данас тај моменат, моменат да многе праве ствари радимо на прави начин. Зато данас промовишемо ово капитално дело и стојимо поносни пред својим прецима, извињавајући се онима чија имена још ту нисмо уписали и дајемо себи задатак да у периоду пред нама, та имена допишемо, нађемо и класификујемо и објавимо, казао је Селаковић.

Говорећи о значају пројекта, он је истакао да овај подухват није издавачки подухват године, деценије, већ издавачки подухват века, јер је успео да сачува од заборава 322.778 имена и презимена наших славних предака, славом овенчаних српских војника и њихових команданата, који су у биткама говорили не “напред” него “за мном” и први својим примером показивали шта су спремни да жртвују за част и слободу отаџбине.

Да попишемо и све жртве НАТО агресије

Изасланик председника Републике је на промоцији, како је саопштено, објавио и иницијативу коју је председник Вучић пре непуна три месеца покренуо управо са једним од три историјска института у Србији – да више од 20 година после НАТО агресије, будемо први пут одговорни у последњих 100 година и попишемо све жртве које су пале у НАТО агресији.

Таква иницијатива је покренута и на томе се већ ради. Али нису то само жртве НАТО агресије, то су и ратови деведесетих и ту имамо обавезу и према синовима свога народа и отаџбине чија имена не смеју да остану заборављена. Оно чему би се радовали сви који су пописани овде и њихове сени јесте да виде Србију која се уздиже са колена, да виде Војску Србије која више не укида своје институције старије од једног века, већ јача постојеће, успоставља нове и обнавља старе, рекао је Селаковић.

Радовали би се, наглашава, да виде и војску која је најопремљенија у претходних неколико деценија, да је Србија данас једина држава у овом региону у којој се у првих шест месеци ове године више деце родило него у истом периоду лане, радовали би се да виде да постоје они који се свим силама, као што су и они за Србију гинули, данас за Србију боре и за њу живе, нагласио је Селаковић

Навео је да имамо још много тога да урадимо, али је важно да смо почели, а најважније да не одустајемо.

Ректор Универзитета одбране генерал-потпуковник доц. др Горан Радовановић подсетио је да је у односу на бројност популације, Србија у Првом светском рату имала највећи проценат страдалих, како међу војницима, тако и у цивилном становништву.

Попис жртава није завршен, пројекат рађен од 2013. до 2018. године

Пројекат је реализован у Војном архиву од 2013. до 2018. године. Попис жртава рата који ни у ком случају није завршен, садржи имена свих српских грађана страдалих у Великом рату без обзира на верску и националну припадност, нагласио је генерал Радовановић.

Он је додао да Војни архив оставља могућност да се предметна база у будућности допуни новим подацима из других архива из земље и иностранства.

Захвалио је свима који су учествовали у изради овог капиталног пројекта, нарочито председнику Вучићу и министру одбране Александру Вулину који су подржали и помогли његову реализацију.

Ово капитално дело представили су академик проф. др Мира Радојевић, проф. др Александар Животић и пуковник др Миљан Милкић, који су говорили о изазовима са којима су се сусретали током рада на њему, као и о значају тог изузетног истраживачког напора који је пројекат продразумевао.

Пројекат, како се могло чути, садржи личне податке, време и место страдања, војну јединицу којој је жртва припадала и сам извор података, што податке чини проверљивим, и на тај начин, први пут у домаћој историографији имамо утврђен прецизан списак страдалих, у коме је постојање и страдање сваке жртве документовано.

У завршном делу свечаности, изасланик председника Никола Селаковић, министар одбране Александар Вулин и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић, обишли су мултимедијалну поставку овог пројекта у Атријуму Дома Војске Србије.

“Не могу бити исте жртве оних који су убијали на Мачковом камену и оних који су Мачков камен бранили”

Министар одбране Александар Вулин изјавио је данас да је Војска Србије једна од најважнијих националних институција, чувар националних вредности и чувар националног сећања.

“Управо зато, тек 100 година касније, Војска Србије је смогла снаге да бар део наших страшних и огромних жртава из Првог светског рата попише и на тај начин направи и подигне највећи споменик свим нашим погинулим и свим нашим пострадалим”, истакао је Вулин након свечане промоције. Према његовим речима, 100 година је изгледало као да смо незахвални, као да смо заборавили, као да смо због политике, због туђих идеологија, због туђе вредности, заборавили оне који су нас створили, који су нас одбранили.

“Хоћу да захвалим врховном команданту Војске Србије зато што је 2013. године, као министар одбране, покренуо ову иницијативу и што нам је омогућио, да се, ево сада коначно, на овај начин одужимо свим нашим славним и побијеним прецима. Народ који се усуди да заборави милион својих жртава, народ који не учини напор да попише све оне који су побијени, није народ који може да се нада памћењу и није народ који може да се нада да ће га једног дана његови потомци помињати по добром, помињати по оном великом и вредном што сте у свом животу учинили”, нагласио је Вулин.

Данас, како је истакао министар одбране, бар симболично смо се одужили побијеним, данас смо рекли да никада нећемо дозволити ревизију историје.

“Данас смо рекли да српски народ памти, да је поносан и да хоће да каже једну велику и важну ствар 100 година након Првог светског рата – нису све жртве исте. Не могу бити исте жртве оних који су убијали на Мачковом камену и оних који су Мачков камен бранили, не могу бити жртве исте оних који су у препуним шабачким и црквама у Мачви и Подрињу палили жене и децу и они који су спаљивани”, казао је Вулин.

Ми смо данас рекли, навео је он, да се зна ко је жртва, а ко је агресор и да 100 година касније, једноставно, није прошло довољно времена да бисмо заборавили ко је рат започео, ко је рат водио, да претекне и да се одбрани.

“Нису сви исти, нису све жртве исте, а жртве српског народа заслужују највиши пијетет. Ако ми Срби не будемо памтили, ко ће онда памтити? – закључио је министар Вулин.