Спомен плоча на кући у којој је рођен Слободан Јовановић

НОВИ САД  – Спомен плочу академику Слободану Јовановићу на кући у којој је рођен 3. децембра 1869. у Улици Светозара Милетића открили су јуче градоначелник Новог Сада Милош Вучевић и председник САНУ академик Владимир С. Костић.

Српска академија наука и уметности, иначе, у овој години обележава век и по од рођења академика Слободана Јовановића (1869, Нови Сад – 1958, Лондон), чувеног правника и историчара.

На Правном факултету Велике школе и Универзитету у Београду Слободан Јовановић је предавао као ванредни, редовни и хонорарни професор око четрдесет година (1897-1941), са паузама у време ратова.

Био је декан Правног факултета, ректор Универзитета у Београду и председник Српске краљевске академије, председник Српског културног клуба, потпредседник и председник владе Краљевине Југославије.

Вучевић је рекао да нам је требало 150 година да скупимо храбрости и обележимо ово место, „да исправимо неке неправде и нелогичности, те да покажемо колико је Нови Сад био велики и широкогруд да прими људе из свих крајева где је наш народ живео, па и у тим избегличким временима за нашу браћу јужно од Саве и Дунава”.

„Слободан Јовановић, један од највећих српских правника, члан Српске академије наука и уметности, на мене, као правника и адвоката, је оставио један од најупечатљивијих утисака док сам изучавао ту друштвену област. Поносан сам на то што данас откривамо ову спомен плочу, што је Завод за заштиту споменика културе реконструисао фасаду на ове две куће, и што је место, које је значајно за историју Новог Сада, на адекватан начин обележено”, навео је градоначелник.

Председник САНУ захвалио је огранку Академије у Новом Саду на вредном цивилизацијском чину.

„Није идеја да се бавимо рехабилитацијом и проценом историје, али је наша дужност да укажемо на дело овог човека који је написао 20 томова и иза себе оставио читав низ важних закључака од којих су многи остали непознати. Иако нико не може престати да буде члан Академије, он се у званичним документима јако дуго није помињао, што значи да смо у једном тренутку, нажалост, подлегли ‘брисању из памћења’. Данас Слободана Јовановића поново призивамо, јер све има свој континуитет, а порука је да идеологија и политика не смеју да гуше креативност”, истакао је Костић.

Слободан Јовановић је објављивао књиге, текстове и приказе из општег учења о држави (филозофија политике и права), уставног права, опште и националне историје, уставне историје, историје политичке филозофије и теорије, политичке и формалне социологије, социологије религије, проучавања књижевности и књижевне и позоришне критике.

Један је од оснивача и уредника Српског књижевног гласника (1901-1941), преноси Танјуг.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *