Напади на Србију јер више не извози метке већ сложене системе

Српска војна индустрија трпи нападе зато што више не производи и не продаје само обичне метке, муницију и гранате, већ сложене борбене системе, изјавио је данас Танјугу војнополитички коментатор Мирослав Лазански и истакао да део опозиције то користи против власти чинећи тако штету најпропулзивнијој грани привреде.

“Држава Србија је међу пет земаља које имају најтранспарентије прописе о производњи и продаји оружја и ниједан метак из Србије није изашао на неко конфликтно подручје које је под санкцијама ЕУ или УН”, истакао је Лазански, који је амбасадор Србије у Русији.

Истиче да је за њега просто изненађујуће настојање дела опозиције да се саботира најпропулзивнија привредна грана у Србији која доноси држави највеће приходе, а самим тим и запослење наших радника у наменској индустрији.

“Сада се поставља питање зашто ми продајемо, па зато што сви други продају, па зашто не би и ми. Продаја наоружања је бизнис који је признат у свету и на то не треба гледати ‘црним очима’ и критиковати , то доноси држави Србији између 800 и 900 милиона долара сваке године”.

Такође, наводи да су дилери оружјем и наше државне компаније и да су по закону приватници изједначени са њима.

Како је рекао, у Србији има 200 фирми које продају оружје и производе и не треба приватнике који купују и продају оружје посматрати у негативном смислу.

“Која је разлика између њих и државних компанија? Нема никакве и једни и други плаћају порез”, нагласио је Лазански.

Стручњак за војно наоружање каже да му све личи да је оно што се сада догађа, после бомбардовања СР Југославије 1999. године, други удар на српску војну индустрију.

Прво су 1999. године порушили фабрике и то управо оне које су биле конкуренти одређеним западним фирмама на светком тржишту наоружања, рекао је он и додао да су те фабрике намерно гађане.

“Сада опет имамо ово што се збива око српске војне индустрије, јер смо очито постали преснажни, пошто више не радимо само обичне метке и муницију и гранате, већ радимо сложене борбене системе које продајемо, попут хаубице Нора Б-52 Бангладешу, Мијанмару, Кенији и Кипру. Затим, борбено возило Милош, ево за борбено возило Лазар 3 ових дана ће бити објављено коме смо продали…”, навео је Лазански.

Рекао је Танјугу да питање трговине оружја прати већ 40 година у склопу свог новинарског рада и да познаје све трговце наоружања, како на простору бивше Југославије, тако и у свету.

“Познавао сам и Кашогија као најчувенијег светског трговца оружја и знам какве су узансе приликом продаје и производње наоружања, које су светске регулативе. Ми као држава Србија смо међу пет земаља које имају најтранспарентније прописе о производњи и продаји оружја и ниједан метак из Србије није изашао на неко конфликтно подручје које је под санкцијама ЕУ или УН. Треба нам четири или пет дозвола да би извезли оружје”, нагласио је он.

За оружје из српских фабрика које се појавило на просторима Саудијске Арабије, наводи, крајњи купци биле су америчке компаније као “енд јузери” и питање које део опозиције упућује нашим фабрикама оружја и Министарству одбране требало би упутити америчким институцијама, пре свега Пентагону и Стејт департменту који стоје иза тих америчких компанија које су дале оружје “енд јузеру” и биле гаранти да то оружје завршава код њих.

“Тако да ово што се догађа, имамо у јавности таква лупетања, на пример, како је Србија продала оружје Авганистану. Кажем, шта је ту спорно? Авганистан је држава која има легитимну и легалну влада, која је чланица УН и није ни под каквим санкцијама нити ЕУ нити УН. Авганистану продају оружје Италијани, Немци, Американци и Руси. Руси су продали пре три године 10 хеликоптера Влади Авганистана. И сада се поставља питање, што ми продајемо”.

Каже да Слободана Тешића, чије се име спомиње у јавности, познаје 25 година и да он поштује све прописе државе Србије.

“Тешић је стављен на неку црну листу америчког Министарства финансија зато што је постао прејак и зато што је ушао на тржиште за које Американци сматрају да су они на њему доминантни односно да су само они ту присутни и нико други”, каже Лазански.

Према његовим речима, Тешићев тзв. проблем датира од 2003. када је извезао оружје у Нигерију, која је била “енд јузер”, а онда је послала део оружја у Либерију која је била под санкцијама УН због грађанског рата у Либерији.

Лазански истиче да су онда Енглези који су због Тешићевог наступа изгубили посао и зато снимили филм о њему као о дилеру.

“Шта значи дилер оружја? Па, то су и наше државне компаније, по закону сваки приватник у Србији, а има 200 фирми које продају оружје и производе, изједначен је законом са нашим државним компанијама”.

Напомиње Лазански да Тешић нема ниједну пресуду, ниједног међународног или домаћег суда, да му се забрањује делатност.

То што није добродошао у неким земљама, ствар је америчког притиска и других конкурената, додао је Лазански.

Присећа се да је 2010. године тадашња власт изгубила посао вредан 75 милиона долара.

Каже да је бивша власт дозволила Тешићу да доведе купце оружја из Јемена, који није био ни под каквим санкцијама нити УН нити ЕУ и да када су они изабрали да купе оружје у вредности од 75 милиона долара, тадашње Министарство одбране није дало Тешићу извозну дозволу.

“Србија је остала без 75 милиона долара. Тешић је отишао у Украјину и Белорусију и купио оружје и са 18 бродова га извезао у Јемен потпуно легално. Бугари су били конкурентни у том послу и одмах су пријавили Тешића америчкој амбасади и он је изашао на Викиликсу односно на интернету. А, наши медији су почели да лупетају како је Србија илегално извезла оружје у Јемен, а није ниједна метак”, наглашава Лазански.

Осим што је, како је рекао, Србија остала без 75 милиона долара захваљујући претходној власти.

“Друга ствар, када је у питању куповина оружја код нас. Треба знати да све наше фабрике могу директно да склапају уговоре са страним купцима, не морају да иду преко посредника, а пословна политика сваке наше фабрике је коме и по којим ценама даје одређену робу. Ако ту има нешто спорно, постоји тужилаштво које то треба да испита”, сматра Лазански.

Истиче да кампању дела опозиције гледа кроз призму – ајмо обезглавити нашу производњу и продају оружја, да фабрике остану без посла, да радници немају плату, а онда изађу на улицу и блокирају рад државе, што онда погодује опозицији која кроз блокаде настоји да дође на власт.

Додаје да за све спорне ситуације по питању трговине оружја у претходних 10 до 20 година имам комплетну документацију и да је око случаја Тешић током претходне власти писао текстове за НИН и Политику.

“Тада су рекли из претходне власти: да ли си сигуран у то што пишеш. Рекао сам да имам све папире и документе и нико ме никада није демантовао”, навео је Лазански.

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

RSS
Follow by Email