Гујон: Укажимо на хероје који се враћају у Србију, да буду узори младима

Останак младих суштинско је питање за будућност Србије, речено је данас на конференцији о тој теми под називом КОНОМС 2019, уз оцену да је задатак државе и целог друштва да ствара амбијент који ће подстаћи младе да остану у земљи, али и да се врате из иностранства.

Конференцију је организовало удружење “Иницијатива за останак младих у Србији”, а отворио је иницијатор тог удружења и председник хуманитарне организације “Солидарност за Косово” Арно Гујон, који је указао да су миграције демографски феномен са којим се суочавају и земље региона, али и државе ЕУ попут Хрватске, Румуније, Бугарске и Пољске…

”Из тих земаља млади одлазе у високоразвијене земље које су богатије, али и све старије због чега ‘усисавају’ енергију и снагу из остатка света. Онај ко напушта земљу не чини то да би ослабио своју земљу, а ојачао немачку или швајцарску економију, већ зато што мисли да ће му бити боље”, рекао је Гујон на конференцији којој су присуствовали студенти, ученици и професори из градова широм Србије.

Гујон је приметио да су у Србији склони идеализацији живота на западу због чега младима, како је навео, треба показати реалну слику живота ван Србије.

”Свеснији смо својих мана, него својих врлина. Мислимо да све што је добро у Србији постоји и на западу, док за лоше ствари у Србији кажемо ‘то само код нас има’. Није баш тако”, рекао је Гујон и додао да је то најбоље урадити кроз примере оних који су одлучили да се врате из иностранства и који се и у Србији успешно баве својим послом.

”Желимо да укажемо на хероје који треба да буду узори младима. Ако успемо да утичемо на младе да још једном размисле пре него што спакују кофере и оду из земље, онда смо успели у својој мисији”, казао је Гујон.

Навео је пример оснивачице и директорке Центра за маме, Јоване Ружичић, која је после 11 година живота и рада у САД, где је дипломирала журналистику и психологију, одлучила да се врати у Србију и да све почне из почетка.

”Свесна је да овде није све идеално, али није ни на западу. Зна како је бити странац на западу, али и како је борити се и радити у Србији”, рекао је Гујон.

Говорећи о разлозима због којих млади напуштају земљу, Гујон је казао да на панелима организованим широм Србије, млади истичу не само економске, већ и социјално-друштвене факторе због чега је нагласио одговорност јавних личности, политичара и медија у креирању атмосфере у друштву.

УЗ оцену да се миграције не могу зауставити ни предвидети, Гујон је рекао да је за умањење ефекта демографских миграција неопходна стратегија на нивоу државе, али је назначио и одговорност појединца.

”За одлазак из земље држава сноси своју одговорност, али питање је шта ми као грађани можемо да урадимо. Данашњом конференцијом наше удружење покушава да преузме одговорност по том питању и да направи један корак напред”, рекао је Гујон.

Саветница министарке задужене за демографију и популациону политику Тина Аничић рекла је да је основни задатак државе да ствара амбијент који ће подстаћи младе да остану и у својој земљи остваре личне и професионалне циљеве.

Истовремено, како је рекла, треба размишљати и о онима који не планирају да се врате у Србију, а чија знања, вештине, искуства, пословне контакте и финансијска средства могу бити развојни потенцијал Србије.

Указала је да је важно да се чује и глас младих, наводећи да је истраживање, у којем је учествовало 11.000 студената, показало да трећина планира да по завршетку школовања оде из Србије у неку другу земљу.

Аничић је казала да је потребно променити околности због којих млади желе да оду, односно мотивисати их да остану у Србији.

”Све ово се може постићи једино стварањем повољног амбијента за живот на нивоу локалних самоуправа, али и на нивоу државе, окружења у којем млади користе стечена знања, остварују успешну професионалну каријеру и којем могу да живе од свог рада”, казала је Аничић.

Нагласила је да је потребно да сви делови друштва, од невладиног сектора до представника омладинских удружења, дају свој допринос у изналажењу најбољих пракси када су у питању миграције.

”Наша је обавеза је да радимо заједно како бисмо изградили друштво које ће бити по мери младих који ће не само одлазити, већ и долазити у нашу земљу”, рекла је Аничић.

Конференцији је присуствовала и ученица четвртог разреда Ваљевске гимназије Милица Вишић која је останак младих означила као најзначајнију тему српског савременог друштва.

Она је навела да је већина њених вршњака изразила жељу да после школовања оде у иностранству, али и спремност да промени такво размишљање ”уколико се нешто промени у земљи”.

”Млади су спремни да остану, али очекују да по заврештку школовања нађу посао у струци и да од тога солидно живе”, рекла је Вишић.

Она сматра да осим економских разлога на размишљање младих о одласку у иностранство утичу и глобализација и губитак осећаја националне припадности.

”Људи се удаљавају од својих корена, кад оду као да не остаје ништа што их веже за своју земљу. Важно је да наставимо да негујемо своју историју, културу и традицију. Мислим да би позитивно утицало када бисмо били свесни какво наслеђе имамо. Често крећемо негде, а не размишљамо шта остављамо”, закључила је Милица Вишић.