На Западу се урушава мит о злим Србима
стина о „логору смрти” у Трнопољу, случај „Маркале”, извештаји о дешавањима током 1995. године у Сребреници и у Рачку 1999. године, сигурно постоје и у списима моћних западних обавештајних служби. Међутим, ових дана о поменутим случајевима полемише се у српским медијима због извештаја швајцарске невладине организације „Свис пропаганда рисерч” (СПР). Реч је о НВО која прати случајеве пропаганде у медијима, како у Швајцарској, тако и широм света, а своје закључке објављује на истоименом порталу. Овог месеца објавили су извештај о пропаганди вођеној током рата на територији бивше Југославије, а делове тог истраживања пренели су поједини српски медији наводећи да је реч о подацима швајцарских обавештајаца.
СПР је већ јуче реаговао, „окачивши” на сајт нову забелешку, у којој се наводи да су они независна медијска истраживачка организација која нема везе са обавештајном службом. Упркос томе што извештај ове НВО није резултат рада швајцарских обавештајаца, далеко од тога да није вредан пажње. У уводном делу наводе да је политичка и медијска пропаганда која је вођена на простору Југославије већ веома добро истражена. У овој организацији оспоравају представе о поменутим ратним дешавањима у БиХ и на КиМ, које се појављују у већини западних медија. Ипак, како кажу, чудно је што многи медији и коментатори и даље подржавају некадашњу, званичну верзију догађаја.
Политички аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић за „Политику” објашњава да у САД албански и бошњачки лоби сарађују са западним новинарима који су извештавали о рату у СФРЈ. Повремено се укључе и некадашњи амерички функционери, попут Мадлен Олбрајт и Веслија Кларка. „Они се заправо плаше да неко не отвори то питање озбиљно и да доведе под знак питања одлуке које су доносили”, поручује Кесић. Каже да је баш због тога тешко оборити уврежени став да су Срби кривци за ратове деведесетих година. „Кад год то покушаш они понављају да ’сви знају’ шта се дешавало. А ти ’сви’ су заправо ти западни новинари који су извештавали о догађајима на простору бивше Југославије. Међу њима постоји консензус, штите једни друге и чувају наследство које су стварали током ратова деведесетих”, каже Кесић.
Ипак, швајцарски истраживачи из организације СПР рат у Југославији виде на други начин, наводећи да је циљ овог сукоба успостављање новог односа снага у југоисточној Европи после окончања Хладног рата. Додају и да су САД у ту сврху користиле паравојне снаге, касније назване Ал Каида, уз помоћ којих су претходно ратовале против СССР-а у Авганистану. Швајцарски новинари и истраживачи детаљно су обрадили четири примера медијске пропаганде вођене током рата у БиХ и током НАТО бомбардовања Југославије.
У делу посвећеном „логору смрти” у Трнопољу у БиХ објавили су познату насловницу магазина „Тајм” са фотографијом стравично мршавог мушкарца који стоји иза жичане ограде. „Три британска новинара посетила су избеглички камп Трнопоље у августу 1992. године, а затвореници су истакли да се према њима поступа веома добро. У међувремену, новинари су отишли у ограђени складишни простор поред избегличког кампа и снимили мушкарце кроз ограду бодљикаве жице, што је створило утисак да су они заточени. Замолили су мушкарца који је био изузетно мршав због болести или ратне неухрањености да скине мајицу”, навели су новинари СПР-а. Додају опаску да је добијена фотографија исечена и завршила је на насловним странама већине западних медија служећи као „доказ” за постојање српских „логора смрти”. Овакав став, како је наведено, послужио је и као оправдање за наредну интервенцију НАТО-а у Босни.
Други познати пример пропаганде, како су известили, односи се на Сарајево и „масакр у пекари” у мају 1992. и два „масакра” на пијаци Маркале у фебруару 1994. и августу 1995. године. „Када су у питању ови случајеви, службеници УН су током истраге закључили да је те инциденте вероватно починила сама бошњачка страна, како би утицали на светско јавно мњење. Међутим, релевантни извештаји УН задржани су у тајности”, наведено је на овом швајцарском сајту. Указују и да су поједини амерички медији, пре свега Си-Ен-Ен, као и америчка влада, у року од неколико сати тврдили да је напад дошао „вероватно са српске стране”. Уз овај извештај приложен је и видео-запис Би-Би-Сија, а наведено је и да је новинар ове куће касније изненађено констатовао да су „ТВ екипе снимале на терену неколико секунди након експлозије”, док је службеницима УН, па чак и лекарима, онемогућен приступ.
Швајцарци даље наводе да су САД и НАТО започели 1999. још један рат против преостале Југославије, односно Србије, ради отцепљења КиМ. И овај рат, како кажу, морао је бити оправдан пропагандом и дезинформацијама. „Конкретно, у медијима се разговарало о наводним плановима исељења, концентрационим логорима и масакрима, који су се касније испоставили као измишљени или упитни”, стоји у извештају СПР-а, који као пример наводи инциденте у Рачку и Рогову.
„У случају ’Рачак’ фински форензичари дошли су до закључка да су лешеви убијених терориста ОВК пресељени, пресвучени и представљени као цивилне жртве стрељања”, закључују представници ове НВО. Управо се о случају „Рачак” ових дана огласила и некадашња посланица финског парламента Пирко Турпеинен, стручна сарадница у Комисији за испитивање кршења људских права Савета Европе. У интервјуу за портал „Вести онлајн” Турпеиненова је поновила да је над Србима „извршен геноцид”. Навела је и да су лажне оптужбе о томе да су Срби чинили злочине током распада Југославије део „кампање великих сила како би оправдали своје освајачке циљеве”.
Турпеиненова је навела да је реч о важном питању које је послужило као провокација да би бомбардовали Србију. На подсећање да је управо влада њене земље именовала Хелен Ранту као део стручног тима у случају „Рачак”, Турпеиненова је рекла да Ранта није била компетентна да утврди чињенице будући да је она заправо стоматолог. „Њена одговорност је била да проучи извештаје са аутопсија које су сачинили патолози, али ни то није урадила. Уместо тога, она је рекла оно што јој је инструисано да каже од финског и немачког министарства спољних послова. Оно што је она изговорила нема благе везе са истином”, навела је Турпеиненова. Најавила је да ће њена следећа књига бити посвећена „историји Холокауста и геноцида над Србима током Другог светског рата и у време ратова деведесетих и НАТО окупације Косова”.
Обрад Кесић потврђује да одређени број млађих научника на америчким универзитетима истражује Други светски рат и његов развој на тлу бивше Југославије, а то повезују са ратовима вођеним деведесетих година. „У Вашингтону се прихвата званично виђење рата у Југославији које су преносили сви њихови медији. За њих је то нешто што је утврђено и ко год постави то питање посматра се као особа која ’негира’, одређене догађаје и жели ревизију историје”, наводи Кесић.
Баш због тога, како каже, значајно је што иза политичке сцене делују ти млади научници који утврђују истину. Већ је написано, како каже, неколико књига о НДХ и страдању Срба, али додаје да је потребно још много времена да би на америчком тлу почела да се шири истина о страдањима Срба. „Медији су укључени у цео тај процес и тешко је променити тај статус кво. Најгласнији критичари одлуке да се Нобелова награда додели Петеру Хандкеу били су управо новинари који су стварали црно-белу слику о рату на територији бивше Југославије и који су одговорни јер нису радили свој посао у складу са кодексом”, закључио је Кесић, наводећи да ти новинари никада нису хтели да чују другу страну, што је у овом случају српски народ.
Корвин се није сложио са извештајем о Сребреници
Врх леденог брега, кад је реч о рату у БиХ, како је наведено у извештају швајцарске организације, јесте „геноцид у Сребреници”, где је, према тврдњама са Запада убијено више од 8.000 цивила. Међутим, кажу Швајцарци, докази су указивали на сложенију ситуацију, а подсећају да се чак и Филип Корвин, највиши политички службеник УН за време рата, није сложио са званичним извештајима о сребреничким догађајима.
