Ко је у ствари дестабилизовао Црну Гору и изазвао кризу са несагледивим последицама

Пише Небојша Поповић

Извор: Спутњик Србија

Док Црна Гора оптужује Србију и Русију за дестабилизацију ситуације, евидентно је да је кризу изазвао наопаки Закон о слободи вероисповести којим је ударено на права Срба и на српске светиње у Црној Гори.

Синоћ се у Београду догодио још један „нецивилизацијски атак на Амбасаду Црне Горе и црногорску заставу“, саопштио је црногорски премијер Душко Марковић, истичући да је „запрепашћујући однос власти Србије“.

„Црна Гора је још једном пред изазовом одбране независности и слободе. Сачуваћемо нашу Црну Гору упркос мржњи којом је засута од истих актера унутар и ван њених граница”, поручио је црногорски премијер, који је за дестабилизацију прилика у Црној Гори након изгласавања спорног Закона о слободи вјероисповјести, упро прстом на званични Београд, али и на вјерни народ Црне Горе, који у десетинама хиљада сваке вечери присуствује молитвеним шетњама широм црногорских градова.

Ко је крив за дестабилизацију Црне Горе

И док на друштвени мрежама и у медијском и политичком театру већ данима трају међусобне оптужбе — ко је крив за дестабилизују Црне Горе (при чему званична Подгорица оптужује чак и Русију), аналитичар Бошко Вукићевић нема дилему да је управо „монтенегрински режим“ изгласавањем спорног Закона о слободи вјероисповјести, који је усмјерен против православног бића Црне Горе, покренуо незапамћену кризу и дестабилизацију земље.

Како појашњава, за потребе изгласавања спорног закона држава је практично од старта доведена у ванредно стање, са великим бројем полиције и оклопних возила који су опкољавали институције на дан гласања. Имајући све то у виду, запањује замјена теза премијера Марковића, тј. његова тврдња да државу дестабилизује неко други, а не управо монтенегрински режим чији је он један од основних чинилаца, истиче Вукићевић.

„Власти у Подгорици су у протеклом периоду упорно водиле политике чија је антисрпска суштина била идеја водиља, а фронтални напад на Цркву је само кулминација такве режимске стратегије. Стога је лажно режимско чуђење гњеву народа који је погођен таквим политикама, као и гњеву цјелокупног српског народа, јер је било само питање тренутка када ће се такав акумулирани бијес и енергија ослободити. Све су прилике да се тај тренутак десио онда када је власт одлучила да ’удари‘ на Цркву. Међутим, чини се да се у спровођењу свеобухватне антисрпске стратегије монтенегринска власт прерачунала, тј. да није очекивала овако масовно присуство слободног и вјерног народа на улицама“, оцјењује Вукићевић за Спутњик.

Наш саговорник додаје да је „монтенегрински режим“, имајући у плану да неуставним и неправедним законом проузрокује додатне недаће и несреће популацији коју деценијама прогони, таквим политикама остварио контраефекат, тј. направио големе проблеме самом себи.

„Мишљења сам да ових дана власт у Подгорици преживљава највећу кризу у току своје тродеценијске владавине, а 100.000 људи на улицама црногорских градова основни су показатељ тога“, тврди Вукићевић.

Народ одлучан да брани Цркву

Суочен са непобитном чињеницом да је већинска Црна Гора ових дана на улицама, премијер Марковић политичко преживљавање режима покушава да оствари средствима која су иначе карактеристична за политике ДПС-а, тј. креирањем подјела и неслоге у противничком табору, сматра наш саговорник.

„Тако се лансира уобичајена реторика власти о неопходности ’одбране државе‘ и о супротстављању онима који ’мрзе Црну Гору‘. Међутим, питање је да ли ће ова бескрајно пута поновљена и излизана реторика имати икаквог утицаја на народ који се окупља на улицама, а који је у неколико дана протестних шетњи већ остварио слогу и заједништво, одлучан да брани Цркву без обзира на то како се ко национално изјашњавао. Непрегледна маса окупљених грађана на улицама сваким је даном све већа“, подсјећа Вукићевић.

„И код досадашњих режимских вјерних подржавалаца лагано сазријева мишљење да је заправо једина ’религија‘ власти представљена у бесомучној пљачки друштвених ресурса и отимачини од народа за рачун неколицине црногорских фамилија и њима блиских појединаца. Како за сада стоје ствари, политичко преживљавање монтенегринског режима из новонастале ситуације било би равно чуду“, увјерен је наш саговорник

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *