ТАЈНИ ДОКУМЕНТИ БРИТАНСКЕ СЛУЖБЕ ПОТВРДИЛИ, ОВО ЈЕ ПОТПУНИ ПРЕОКРЕТ! Врх Републике Српске није имао план да освоји Сребреницу, СНАГЕ БиХ СУ ИСПРОВОЦИРАЛЕ НАПАД!


Напад Срба на Сребреницу испровоцирале су бх. снаге (како пише у оригиналу), а Пале нису имале план да се освоји енклава, већ је до напада дошло на иницијативу локалног командира, наведено је у декласификованим документима Владе Британије, који су објављени на сајту Националног архива те земље
У званичном документу Министарства одбране те земље од 11. јула 1995. године описују се догађаји који су претходили дешавањима у Сребреници, као и реакцији холандског УН батаљона након што су у њу ушле трупе Војске РС, преноси РТРС.

“Недавни напади армије босанских Срба на Сребреницу су изазвани константним босанско-херцеговачким нападима у претходна три месеца на њихове руте снабдевања јужно од енклаве. Напади ове армије су готово сигурно покренути од стране локалног командира и ми не мислимо да су део плана из Пала да се прегази енклава”, истакнуто је у документу, а у њему се под Палама сматра тадашњи званични врх Републике Српске.


У следећем пасусу је наведено да је напад извршен само с једном четом и четири тенка, чиме се сугерише непостојање већег напада.

Овај напад описан је у другом документу, уз истицање да су бх. снаге током српског напада на енклаву убиле једног припадника холандског контингента.

Даље се наводи да се контингент повукао у своју базу у Поточарима након што је НАТО отказао ваздушне ударе на српске положаје из страха да би Срби могли стрељати 30 холандских војника које су узели за таоце. Из Хан Пијеска где је била српска команда је, како је речено у документу, објашњено да је заробљавање Холанђана самовољни локални акт, те да ће Холанђани бити ослобођени током дана.

У наредном пасусу се сугерише да Срби нису планирали улаз у Сребреницу, већ да су се на то одлучили након што су констатовали да је отпор Армије РБиХ слаб.


“Акција армије босанских Срба је директан одговор на притисак на њихове линије комуникације, а она је реаговала тако што је притиснула бх. снаге назад ка Сребреници. Када су Срби увидели да је отпор слаб, били су у могућности да крену даље од онога што су оригинално планирали. То их је довело у директну конфронтацију с УН-ом, па је за Србе било веома тешко да се понизе враћањем на почетне позиције”, описано је у документу.

Даље се наводи да би укључивање ваздушних НАТО напада Срби могли схватити као стављање на супротну страну. Обавјештајни подаци, како се даље наводи, указују на то да Срби нису планирали ширење активности на друге енклаве јер су, како је објашњено, њихове трупе биле развучене услед јунске офанзиве око Сарајева, коју су против њих покренуле бх. трупе.

“Не верујемо да проблем Сребренице указује да би Горажде могло бити у већој опасности него раније. Чак и ако би ескалирање ситуације око Горажда остало опција армије босанских Срба, они не би могли да лансирају офанзиву с било каквим реалним изгледом у повољан коначни исход”, наведено је, чиме се поново индиректно сугерише да сребреничка офанзива није била планирана.


У документима је више пута изражавана сумња на оно што се дешавало око Сребренице. У једном документу су наглашене и „мрачне сумње” канадске владе зашто су бх. снаге у Сребреници пружиле слаб отпор, те је постављено питање да ли то и Срби и бх. страна желе да УНПРОФОР оде.

Описујући оно што се дешавало након уласка Војске РС у Сребреницу, наглашено је да је генерал Ратко Младић запретио да ће отворити ватру на холандски камп ако не разоружају остатак бх. трупа који се наводно ту налазио. У извјештају се тврди да у холандском кампу није било наоружаних припадника Армије РБиХ, већ око 3.000 цивила, те око 20.000 људи изван кампа, махом жена и деце.

“Холандски батаљон је учинио све што је било могуће да пронађе тих 2.000 наоружаних припадника Армије РБиХ, али они су једноставно нестали током ноћи, највјероватније у смеру Тузле. Било је ту присутно још нешто трупа западно од енклаве. Младић је водио психолошки рат”, наглашено је.

Министар одбране Британије је, како је истакнуто, разумио тешку позицију Холанђана те је обећао да ће учинити све што је могуће да Србе притисне да омогуће доток хуманитарне помоћи цивилном становништву у освојеној енклави. Објашњено је да су се на „одмјерен” одговор према Србима одлучили и зато да не би угрозили мисију УН и у другим енклавама.


“Морали смо да прихватимо да је енклава сада у српским рукама, који немају мотив да сарађују”, наглашено је, уз напомену да Британија мора одговорно давати реалистичне изјаве јер, како је наглашено, британске трупе не би биле у могућности да одбране Горажде у случају српског напада.

Холанђани су истовремено истицали да је такође нереално очекивати да они могу нешто урадити у Сребреници, те су поручили да позиви да се умијешају нису од помоћи да се деескалира ситуација.

“Било какав напор да освојимо Сребреницу захтијевао би хиљаде трупа, а питање је да ли би и то дало жељени резултат. Немамо разлога да се осјећамо понижено тиме што Босанцима (муслиманима) покушавамо дотурити хуманитарну помоћ. Али, ако би трупе УН-а током повлачења морале оставити оружје и опрему, то би онда била друга прича”, наглашено је у оцјени министра одбране Британије. Министар је, додаје се, рекао да би Британија поштовала одлуку Холанђана да се повуку из Сребренице ако оцијене да је то неопходно.


Не постоје докази да је Београд укључен у управљање и контролисање противваздушних ракета босанских Срба којима су претили НАТО авионима, наведено је у депеши Делегације Велике Британије при НАТО седишту у Бриселу.

Овај документ сачињен је ради процене о евентуалним везама које би Србија могла имати у вези са системима који су се налазили на територији коју је тада контролисала Војска Републике Српске (ВРС) током НАТО кампање у лето 1995, а брифинг је пружио заменик начелника војне команде.

“Он је пружио нове податке о везама ПВО босанских Срба с Београдом. Иако је постојала физичка повезаност система, дио система којим располажу босански Срби могао је оперисати потпуно самостално, чак и у случају да се везе покидају”, истакнуто је у овом документу, насловљеном на јул 1995. године.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *