Са Србима у Скадру, где су сахрањени српски краљеви…

Павле Јакоја Брајовић, председник једног од два удружења Срба из Скадра, “Морача-Розафа”, један је од Срба из Албаније који брину о очувању националног идентитета, упркос околностима које им, како сведоче, не иду на руку.

Коначно доношење закона, којим је Србима, после деценија асимилације, коначно признат мањински статус и право да се изјасне као Срби, јесте корак напред, каже Јакова Брајовић, али су изостали подзаконски акти који би га учинили “žживим”.

“Ми тражимо не само да будемо формално признати као мањина, већ и да уживамо та права” , каже за Танјуг Јакоја Брајовић.

А то значи, објаснио је, могућност да се спроводе све оне активности које би ишле у правцу очувања српског идентитета, попут могућности да деца и омладина уче српски језик, културу, фолклор, историју, као и да имају и боље финансијске услове за рад.

У просторијама његовог удружења постоји библиотека са више хиљада наслова на српском језику, а у њој се одржава и настава на српском.

“Ове године нисмо добили ни један динар помоћи из Албаније, али је и помоћ из Србије била слаба. Радимо на томе да деца и омладина уче српски језик, а ова библиотека отворена је за све. Надамо се да ће нам помоћи и Србија и Албанија”, каже он.

Додаје да им Митрополија помаже у борби за очување српског идентитета, али да је потребно системско решење о финансирању, које ће омогућити даљи развој активности на пољу промовисање српске баштине у Албанији.

“Не само што чувамо баштину и спречавамо губљење српског идентитета у Албанији, већ радимо да се он унапреди и то може да се види овде у Скадру. Али, потребни су законски механизми да би се то очувало на здравим основама’, упозорава Јакоја Брајовић.

Његово удружење тражи од албанске и српске државе да креирају образовни систем који ће моћи да прикаже значај српског народа у албанској историји.

Он подсећа да живе на простору некадашње краљевине Дукље, која је била део немањићког царства, и на којој су сахрањена три српска краља из лозе Војислављевића.

“Овде имамо старе цркве од пре 10 векова, имамо највећи број српске иконографије које су веома вредне, четири српска краља су сахрањена на територији данашње Албаније, имамо око 10. 000 српских војника коју су 1912. и 1913. сахрањени овде, а да нико о томе не брине, нити пита”, закључује Брајовић.

Библиотека овог удружења броји преко 5. 000 примерака књига на ћириличном писму и реч је о једној од најбогатијих библиотека на српском језику у Албанији у којој су књиге набављене путем донација, поклона…

Председник другог српског удружења, “Светог Јована Владимира, такође из Скадра, Зоран Ајковић, међутим, каже да он не осећа било какав притисак у Албанији који би сведочио томе да је он као Србин угрожен у тој земљи.

” Уживамо сва права као и сви Албанци. Ја сам запослен, радим свој посао, волим свој посао. Не видим у третману албанских власти према Србима или према мени конкретно да сам у нечему угрожен” , каже Ајковић за Танјуг.

Како наводи, Срби у Албанији уживају право да изражавају своја верска опредељења:

“Ми већ 25 година имамо саграђену цркву у Враки. То је црква свете Тројице у којој ми служимо на српском језику. Немамо нашег свештеника, али долазе свештеници из Црногорске митрополије. Они редовно долазе већ двадесет и пет година и служба се врши на српском језику, по нашим обичајима”, објашњава Ајковић.

И он, ипак, указује да млади и деца све мање уче и говоре српски језик у тој земљи.

“То треба признати”, каже Ајковић, али сматра да на то утиче и чињеница да је “у ужурбаној свакодневници” све мање времена за учења матерњег језика.

Ајковић указује да је држава Србија увек помагала српском народу у Албанији у очувању српског језика и финансијски и кроз друге механизме, попут донирања књига, школских уџбеника, програма, а и кроз људске ресурсе.

Међутим, скреће пажњу Ајковић, то није лако спроводити, јер када деца иду пет дана у школу, онда им је тешко да се активирају у изучавање српског језика током викенда и слободних дана.

“Прво треба свако појединачно кући да се бори. Треба због тога да се упути позив свим родитељима. Ја сам успео моју децу да васпитам и да их научим да причају српски језик. Када би сваки родитељ обавио своју дужност онда би и професору који предаје српски језик било лакше”, додаје Ајковић.

Када је реч о броју Срба који живи у Албанији, он каже да је то релативна ствар јер, како наводи, многи од њих се осећају и изјашњавају као Срби само приватно.

“Када треба јавно да се изражавају о томе, онда политика чини своје, јер се неко боји због посла и на то утичу различити фактори тако да је тај број мањи него што смо очекивали. Када би дошло до растерећења односа између Србије и Албаније мислим да бисмо се и ми Срби у Албанији лакше изражавали и да се не бисмо стидели да кажемо ко смо и шта смо”, закључује Ајковић.

И то је став који дели већина Срба у Албанији, како они у Скадру, тако и они у Тирани, са којима је разговарала екипа Танјуга.

Сагласни су, наиме, у ставу да је за значајнију промену статуса нашег народа у Албанији кључни услов – решење косовског питања.

Тако кажу и у удружења Срба у Тирани “Скадарлија”, и истичу, како наводи председник Салко Брајовић-Фереза, да су сагласни са ставом српског председника Александра Вучића да просперитет Западног Балкана зависи од помирења између Срба и Албанаца.

“То је једини услов и нема даље. Или ћемо уништити једни друге или ћемо схватити да морамо заједно да живимо. Не постоји алтернатива”, казао је за Танјуг Брајовић.

Срби у Албанији такође очекују да се пšромени закон којим им не дозвољава да врате своја изворна српска презимена, а сматрају да би им требало омогућити да имају и српски пасош, као што је Бугарска пре извесног времена омогућила својим сународницима, који су тек тада признати као мањина у Албанији.

Од Србије очекују и већу помоћ у уџбеницима, а од више стотина фирми из Србије, које послују у Албанији – да запошљавају припаднике српске мањине, што би им, кажу, значајно олакшало живот, будући да спадају у најсиромашнији део становништва.