Иван Стоилковић један од потписника Апела за заустављање кршења људских права у Црној Гори
“Позивамо домаћу и међународну јавност да подигну глас и осуде Ђукановићев режим због оваквог игнорисања цивилизацијских правних норми, као и циљног непоштовања сопственог уставног поретка, усмереног на верски прогон и стигматизацију српског народа” пише у апелу који су потписале бројне угледне јавне личности.
Држава Црна Гора изложена је покушају насилне дестабилизације: угрожени су њен мир, уставни поредак, владавина закона, једнакост грађана и равноправност цркава и верских заједница. Црногорски режим је доношењем Закона о слободи вероисповијести грубо нарушио сопствени уставни поредак, владавину закона, а посебно равноправност грађана и верских заједница.
Реч је о још једном у низу покушаја владе у Подгорици да оспори културно, верско и историјско присуство српског народа на територији данашње Црне Горе и да на тај начин приведе крају њено насилно претварање у аутократску, шовинистичку и етноцентричну државу.
Црна Гора је у заједници са Србијом, у Југославији, добила модернизацију, напредак, територијално проширење, просвету и створена је, управо у тој држави, данас још увијек мањинска црногорска нација.
Насупрот томе, током протеклих тридесет година, а посебно од проглашења независности Црне Горе, српски народ је извргнут потпуној асимилацији. Шест пута је мање заступљен у државној управи и локалној самоуправи од удела који чини у укупном становништву земље. Српски језик, писмо, историја и култура подвргнути су државном терору сузбијања, брисања и асимилације. Српски политички представници суђени су и осуђени на монтираним процесима. Професори и наставници Срби су избацивани са радних места, а деца у гимназијама и школама терорисана и сегрегирана због свог националног порекла. Српски народ у Црној Гори предмет је кампањи мржње које спроводе црногорска држава и њени медији.
Коначно је, после година сегрегације и понижења, као и непрекидне кампање против Српске православне цркве у Црној Гори, црногорска власт донела закон којим је подржавила њену имовину. Овај закон је усвојен у Скупштини Црне Горе иако га је Венецијанска комисија оценила као дискриминаторски и неуставан, упркос критикама Васељенске патријаршије и Свете столице.
Стратег, покровитељ, логистичар и наредбодавац последњег покушаја намерне дестабилизације државе Црне Горе је њена сопствена власт. Она, на челу са Милом Ђукановићем, и овога пута заговара и брутално спроводи радикалну акцију против српског народа и његове Цркве.
Упозоравамо да су механизми и реторика коришћени за оправдавање ове политике, једнаки онима које су спроводили хрватски фашисти за време Другог светског рата, када су покушавали да униште Српску православну цркву и делом је претворе у „Хрватску православну цркву “.
Мишљења смо да је регионална солидарност императив за све балканске народе. Они морају да покажу одговорност и спремност за предстојеће изазове.
Сматрамо недопустивом пасивност европских институција и влада демократских земаља, као и изостанак осуде систематског угњетавања читавог једног народа и највеће верске заједнице у Црној Гори. Политичком, црквеном и медијском кампањом дезинформација из Подгорице, озбиљно је угрожен мир не само у Црној Гори, већ и у целом региону.
Зато позивамо домаћу и међународну јавност да подигну глас и осуде Ђукановићев режим због оваквог игнорисања цивилизацијских правних норми, као и циљног непоштовања сопственог уставног поретка, усмереног на верски прогон и стигматизацију српског народа.
Апел су потписали:
Предраг Марковић, некадашњи председник Народне скупштине Републике Србије и министар културе
Др Небојша Човић, некадашњи потпредсједник Владе Републике Србије
Драган Јочић, некадашњи министар унутрашњих послова Србије
Живадин Јовановић, некадашњи министар спољних послова СР Југославије
Проф. др Александар Поповић, некадашњи министар енергетике и науке и технологије Србије
Проф. др Слободан Самарџић, некадашњи министар за Косово и Метохију у Влади Србије
Проф. др Богољуб Шијаковић, некадашњи министар вера СРЈ и Србије
Емилија Крстић, бивша заменица председника Народне скупштине Србије
Миодраг Дака Давидовић, привредник, некадашњи министар за економију САО Херцеговине
Петар Лађевић, некадашњи директор Службе за људска и мањинска права у Влади Србије
Иван Стоилковић, посланик у Собрању Републике Македонија и председник ДПСМ
доц. др Срђан Перишић, саветник председника Републике Српске
Игуманија Ефимија (Тополски)
Матија Бећковић, песник, академик САНУ
др Александар Раковић, историчар, Институт за новију историју Србије
Проф. др Дејан Мировић, правник, Универзитет у Косовској Митровици
Проф. др Ненад Кецмановић, некадашњи ректор Универзитета у Сарајеву
Проф. др Часлав Оцић, академик САНУ
Проф. др Мира Радојевић, дописни члан САНУ
Владимир Ђукановић, народни посланик у НС Републике Србије
Проф. др Риста Трајковић, некадашњи председник Савета Универзитета у Београду и посланик у Скупштини СР Југославије.
др Никола Лазић, некадашњи посланик у НС Србије
Проф. др Душан Пророковић, некадашњи народни посланик у НС Србије
Милош Алигрудић, адвокат, некадашњи народни посланик у НС Србије и шеф делегације при Парламентарној скупштини Савета Европе
Владимир Добросављевић, некадашњи народни посланик у НС Србије,
Донка Бановић, некадашња народна посланица у НС Србије
Милица Војић Марковић, некадашња народна посланица у НС Србије
Вукосав Томашевић некадашњи народни посланик у НС Србије
Проф. др Срђа Трифковић, историчар
др Милан Игрутиновић, Институт за европске студије,
Проф. др Ђорђе Ђурић, Одсек за историју Филозофског факултета у Новом Саду
Проф. др Тамара Миленковић Керковић, редовни професор Економског факултета Универзитета у Нишу
Др Миша Ђурковић, научни саветник, Институт за европске студије
Владимир Кецмановић, књижевник
Миладин Милошевић, историчар, некадашњи директор Архива Југославије
Проф. др Љубиша Деспотовић, научни саветник
Проф. др Радослав Гаћиновић, научни саветник
Др Андреј Митић, Београд
Др Раде Дробац, амбасадор у пензији
Миодраг Вукмировић, генерал Војске Србије у пензији
Др Александар Гајић, виши научни сарадник Института за европске студије
Др Ненад Златарић, власник Еуромедика
Др Гордана Шошић, генетичар, КЦ Крагујевац
Проф. др Слободан Рељић, социолог и новинар
Др Милан Томић, Београд
Боро Антељ, ратни комадант
Слободан Ерић, уредник часописа Геополитика
Рајко Петровић, Институт за европске студије
Душан Илић, Институт за европске студије
Жељко Малешевић,политиколог
Оливера Милетовић, новинар
Филип Родић, новинар
мг Милан Лечић, дипл.инж.грађ.
Срђан Станишић, издавач
Зоран Гавриловић, дипл.инж.пољопривреде
Душан Чепић, докторант Факултета за економију и финансије
Дарко Лазаревић, гинеколог
Милан Смиљанић, спортиста (дизач тегова и носилац златних медаља са светског такмичења)
Игор Ивановић, књижевник, Београд
Др Милован Шаровић, пнеумофтизиолог, Сокобања
Др Горан Ђорђевић, адвокат, Ниш
Дијана Миздрак, Бањалука
Владимир Томић, историчар
Данко Страхинић, историчар
Бојан Драшковић, историчар, Кањижа
Лука Мркобрада, историчар
Игор Вуковић, економиста из Панчева
Милош Вулевић, правник из Луксембурга
Милан Динић, новинар из Лондона
Владимир Ристановић, Београд
Драган Шљивић, политиколог из Чачка
