Драгослав Бокан: Србија треба да се прикључи Српској

Анита Јанковић-Речевић

Извор: Глас Српске

Република Српска је темељ будућег јачања, али и унутрашњег и спољашњег ослобађања наше отаџбине. Она је реални део историје српске идеје, а не само једна од две постојеће српске земље.

Истакао је ово у интервју за “Глас Српске” београдски режисер, писац, публициста и један од твораца имена Република Српска Драгослав Бокан.

– Ако се икада буде догодило уједињење двије постојеће српске земље, онда Србија треба да се, по свим земаљским и Божјим законима, прикључи Републици Српској, а не обрнуто. Не могу само величина и квантитет да одлучују о стварима које нису у власти голе математике и логике – рекао је Бокан.

ГЛАС: Како је изгледало када сте почетком деведесетих смишљали име Републике Српске?

БОКАН: По идеји тадашњег министра информисања Велибора Остојића смо Соња Караџић, Горан Марић и ја добили задатак да осмислимо име ратом одвојеног, српског дела БиХ. И онда је дошло до те идеје задржавања имена Србија у њеном другом, “ска” облику. Па тако настаде “Српска”, која је онда само добила оно “Република”. Леп је осећај бити кум једне државе, посебно овакве као што је наша јуначка Република Српска.

ГЛАС: Српска је прославила 28. рођендан. Гдје је данас у односу на период када је настајала?

БОКАН: С обзиром на више него компликоване околности настанка и устројства нашег ентитета који се развија, упркос свему, ка статусу потпуно независне и суверене државе, наши државници у Српској су се одлично држали све ово време. И то није само моје субјективно мишљење. Посебно с обзиром на притиске које су све то време трпели и ипак некако претрпели.

ГЛАС: Како према Вашем мишљењу садашњи политички лидери воде Српску и Србију?

БОКАН: Политиком се не бавим, јер сматрам да се у овом тренутку њом може само додатно искомпликовати наша ионако ужасна ситуација, одређена све већим унутрашњим свађама и несугласицама. Председник Вучић је био много већи националиста од господина Додика некада, сада су се ствари обрнуле. Али, ја се и даље надам да ће се у Србији и Београду опет догодити неки нови “ју-трн” и жељно ишчекивани политички окрет од 180 степени, а да ће у нашој Српској ствари остати углавном какве су сада (а по питању међународних односа и жељеног статуса српске Спарте модерног доба). Тешко је говорити лако и јасно о стварима чији крај ни не наслућујемо, а у политици само “конац дело краси”. Видећемо све што нас тек чека, надам се не скрштених руку, ни малодушно…

ГЛАС: Србима у Српској велике свјетске земље упорно намећу “геноцид” у Сребреници. Шта тиме покушава да се постигне?

БОКАН: Као да је свету потребан неки нови црни мит и ђаволски негативци “без страха и врлине”. Па се трага за апсолутним злом, које покушава да нам се пребаци преко главе, баш као у гладијаторским мечевима вођеним у аренама са окрвављеним песком и језивим урликом руље са трибина. Тако су нама продуценти светских вести ставили црне каубојске шешире на главу и не дају нам да их скинемо и покажемо злочине екипе са белим шеширима.

ГЛАС: Да ли је извјесно да се у догледно вријеме промијени необјективна слика Срба као лоших момака?

БОКАН: Цивилизација успостављена пре три деценије падом Берлинског зида не признаје право на другачије мишљење и непридржавање унапред задатих тема и пожељних реакција. Срећом, сада се полако рађа и нови цивилизацијски поредак на планети и суверенистички покрети, баш као и додела најзначајније књижевне награде на свету једном слободоумном уметнику (Петеру Хандкеу) конкретно сведоче о томе. Свиће нова зора света…

ГЛАС: Да западна јавност није наклољена нашем народу видљиво је на примјеру Новака Ђоковића, којег и даље не прихватају као спортску и људску величину?

БОКАН: Најпопуларнији спорт међу припадницима друштвене елите на планети скреће пажњу на једног младог и победоносно настројеног Србина, и то са Косова и Метохије. Каква игра судбине! Живот стварно може да буде велики шаљивџија… Нажалост, улазак међу малобројне “ол стар” спортисте највишег ранга се много строже посматра него док је наш Новак био на почетку своје невероватне каријере. Па му је сада забрањено много шта што је, ипак, могао да ради, говори и показује пре десетак година (крстић са Хиландара, помињање Косова, захвалност српским навијачима и нашем страдалном народу, крштење на терену са погледом према небу…), тако да су због тога многи међу нама разочарани. Ја мислим да је реч само о последицама великог, уцењивачког притиска светске јавности, која га звиждуцима и упозорава “да пази шта ради”.

ГЛАС: Западу смета и српско-руско пријатељство. Зашто?

БОКАН: Русија је једини прави и непролазни непријатељ западних земаља предвођених Великом Британијом. И из тога и због тога даље произлази све оно што нам се дешава, јер нас одувек сматрају за “мале Русе са Балкана” и понашају се у складу са тим. А наше и руске међусобне везе су толико снажне и нераскидиве да је за то потребна читава књига. Тако да ми можемо да мирна срца изговоримо: “Отаџбина Русија”, а да тиме ништа не изгубимо од своје самосвојности и независности. То није случај ни са једним другим народом, и међу суседима и иначе. Свугде другде је превасходно реч о интересима и рационалним одлукама, а док се овде уплићу и наши и руски светитељи и она заједничка, словенска и православна душа наша два боготражитељска народа.

ГЛАС: Као творац слогана “Косово је Србија” на који начин посматрате оцјене да је Србија изгубила Косово и Метохију?

БОКАН: Срби нису изгубили Косово, а Србија – и јесте и није. Није исто када народ не допушта да се нешто деси преко и против његове воље и када то народ већински подржава. Тако да ја знам да је Косово не само Србија, већ и срце Србије. И да наш народ неће дозволити да му неко мења свест, испира мозак и вади срце из груди. Показаће се да постоји и утицај Божје промисли у историји, када се небеска вертикала чудесно спусти и крстоносно положи на историјску хоризонталу. Тада је све могуће, па и добар коначни исход наше борбе, наше вечно недовршене Косовске битке.

ГЛАС: Како, онда, исправити косовске грешке?

БОКАН: Пропаганда ради своје, док ми не радимо ни део онога што је до нас и на шта још можемо да имамо утицај. Ја као човек који се професионално бавио политичким маркетингом често зажалим за пропуштеним шансама и свим оним срамним аутоголовима којима напунисмо сопствену мрежу.

ГЛАС: Шта данас недостаје Србима и од чега смо као народ одустали?

БОКАН: Недостаје нам она неспорна, несумњива вера у Бога и “љубав на смрт и до краја” према отаџбини. Недостаје нам и братске солидарности и искрене саосећајности, не само на речима већ заиста… Кад те две ствари будемо поправили, подићи ћемо се из полусна и кобне неактивности, због којих су нам се и догодили толики, најчешће непотребни порази.

ГЛАС: Постоји ли идеалан систем власти за Србе према њиховој традицији, историји, менталитету..?

БОКАН: Миропомазани владар, спреман да са својим народом дели и добро и зло је, показало се, идеални друштвено-политички облик у српској историји. Дакле, не снобовски квази-монархизам балова и луксузних палата, већ позиција оног ко сме и уме да каже: “За мном!” својим једнако храбрим саборцима и сапутницима. Да наш предводник буде “један од нас”, али и први међу нама, кад год треба ризиковати и преузети одговорност, па и по цену смртног ризика. Такви су били многи српски владари, све до децембра 1918. године и нашег стрмоглавог пада из српске у некакву “јужнословенску” историју. Тада смо себи запечатили судбину, а на нама је да пробамо да је опет “отпечатимо” и поново се вратимо на свој српски, светосавски пут.

ГЛАС: Како као режисер гледате на домаћу филмску сцену, филмове, серије..?

БОКАН: Мислим да је код нас највећи проблем сама укупна атмосфера и оно што чини да смо ми и данас само постјугословенски наследници партизанских епопеја и малограђанских (сада – тинејџерских) заплета. Још нисмо направили искорак ка себи самима и ономе што би могло да се с правом назове “српском кинематографијом”… То је процес који траје и могућа су многа, надам се позитивна изненађења у скоријој будућности када је ријеч о том питању. Већ то што имамо једног озбиљног продуцента какав је “Архангел” Милоша Биковића и Миодрага Радоњића нам потврђује смисао овакве наде и ових оптимистичких речи.

ГЛАС: Шта би Свети Сава, да је жив, рекао за серију “Немањићи”?

БОКАН: Само би се прекрстио и помолио за све учеснике и ауторе ове несрећне серије.

ГЛАС: Серија “Сенке над Балканом” добро пролази код публике. Каква је Ваша оцјена?

БОКАН: Када би ова црна хроника међуратног раздобља имала и своје беле нијансе, све би онда било сасвим другачије и не бисмо имали осећање мучнине када гледамо оно што нам је ту понуђено као суштина много разуђенијих и занимљивијих времена – тада су, не заборавимо, међу нама живели и Николај Велимировић, Милан Ракић, Јустин Поповић, Иринеј Ђорђевић, толики витезови Карађорђеве звезде, па Милош Црњански, Влада Матијевић из “Привредника”, јунаци и мученици, трпељиви српски сељаци слични онима из времена Првог светског рата, самохране мајке, вредне занатлије, дискретни хероји свакодневице… а не само Мустафа Голубић, Анте Павелић, Тито, ВМРО-овски револуционари, краљице ноћи, корумпирани политичари и све врсте грешника које уопште можемо замислити.

Вјера у бога

ГЛАС: Шта свако појединачно може да учини да свима на овим просторима буде боље?

БОКАН: Да буде бољи, реално бољи према својим ближњима. Да стално ради на себи и свом уздизању из мана у врлине. Да помаже своју браћу и сестре у српству. И да без стида пролије понеку врелу сузу кад се сусретне са каквим страшним описом нашег бескрајног народног страдања… И да верује у Бога, ако је икако могуће.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *