Ко се у Црној Гори плаши Великог Штрумпфа, а ко Гаргамела

Извор: Ртс

Када Велики штрумпф постане велики проблем Црне Горе, а литије најбројнији протести у овој држави многи су са правом помислили да су протекли дани највећи изазов тридесетогодишњој власти Мила Ђукановића.

Тешко да је Рада Вишњић, учитељица Основне школе “Југославија” у Бару, када је објавила на Фејсбуку слику ученика који држе Великог штрумпфа са тробојком слутила да ће на друштвеним мрежама изазвати “Штрумпф револуцију” и да ће Велики штрумф постати симбол Срба у Црној Гори.Прилог из емисије “Око магазин”

Против учитељице је покренут дисциплински поступак, јер је процењено да је злоупотребила децу. Она се правдала да није мислила ништа лоше, да је пре две године правила приредбу уз албанску песму и да је од 2013. члан ДПС-а.

Редитељ Данило Бећковић каже да је алузија на штрумпфове потпуно јасна.

“Ко је Велики штрумпф, а ко је Гаргамел то је јасно. Штрумпфови су одговор на апсурд који власт намеће као правило. Не само да су узели себи за право да намећу све највеће неистине о Црној Гори, историји, култури него захтевају и од људи који знају истину да се те истине одрекну и захтевају да се на њихову лаж пристане и да им се помаже лагати”, каже Бећковић.

Писац Игор Маројевић сматра да су штрумпфови добар симбол, прихватљив широкој маси која је устала против режима.

“Можда постоји и дубља порука. Црна Гора јесте један цртани филм, мада мрачан цртани филм”, додаје Маројевић.

Ученици Основне школе
Ученици Основне школе “Југославија” у Бару

Заменица главног уредника НИН-а Весна Малишић каже да је ово тренутак када се све гледа кроз другачије наочаре.

“Ја сам из Херцег Новог и тамо постоје српске заставе и на црквама постоје црквене заставе са четири оцила и то никоме не смета и никоме никада није сметало. Ево и ми сад вадимо ствари из контекста и не причамо о нечем што је важно”, истиче Малишићева.

Све је почело када су посланици Црне Горе крајем прошле године усвојили Закон о слободи вероисповести којим се предвиђа да држава постаје власник свих верских објеката који су изграђени до 1918. Од тада се широм Црне Горе одржавају литије, јер Српска православна црква страхује да ће јој власт отети храмове. Најмасовније литије биле су протеклог викенда. То су били најмасовнији скупови у Црној Гори.

Игор Маројевић подсећа да се литије одржавају и у местима која су традиционално подржавала ДПС.

“Забрињавајуће је то што и у оним градовима у којима су Срби између 23 одсто и 25 одсто као што је Бар, Никшић, Подгорица – попришта заиста огромног броја људи који шетају. Он је ујединио већину Црногораца и Срба на платформи на којој није желео”, сматра Маројевић.

Весна Малишић каже да је у спорни закон одмах убризгана “политичка инјекција”.

“Онда иду политичке флоскуле, националистичке, да је неко угрожен, да неко неком нешто узима, расте емотивна температура и нисте у стању да објасните о чему се ради”, каже Малишићева.

Литија и молебан у Подгорици
Литија и молебан у Подгорици

Данило Бећковић наводи да је “на улицама свако ко је одлучио да слободно мисли и говори, ко је решио да буде слободан, да не пристаје на то да му се намеће туђа воља”.

Додаје и да су власти у Црној Гори већ неколико пута поступале противно већинској вољи народа, у случају уласка у НАТО, признавању Косова и да то, како је рекао, овај пут “неће проћи тако лако”.

Власти у Црној Гори поручују да законом уређују нешто што није било уређено од 1977. и да најавом обнове аутокефалне цркве заокружују црногорски идентитет. Политички противници оптужују Ђукановића да закон користи у предизборне сврхе.

Игор Маројевић сматра да је Ђукановић мислио да ће овим законом остати на власти и да је погрешно проценио снагу СПЦ.

“Он је међутим успео у оном чему се није надао, а то је да уједини православно становништво”, каже Маројевић.

Весна Малишић истиче и да односи нису једнозначни. “Да ту постоји много неразјашњених ствари и да ту Црна Гора има право да испоставља нека питања, која се могу комуницирати и са црквом и кроз законе и пред међународним судовима, да би се решила нека питања која су њима важна”, каже Малишићева.

Европски суд за људска права одбио је захтев да се Црној Гори забрани спровођење Закона о слободи вероисповести до доношења одлуке Уставног суда о уставности закона или до закључења уговора са Српском православном црквом. У међувремену је у Црној Гори дошло до инцидената.

Чија је тробојка

Ухапшена је мајка једног од лидера опозиционог Демократског фронта Милана Kнежевића. Широм Црне Горе води се прави мали рат фарбама и четкама. Цртају се српске тробојке, комунална полиција их фарба у бело. Највећи инцидент десио се недавно у Подгорици у насељу Златица, када је полиција бацила сузавац, приведено је неколико особа, а тробојка прекречена.

Тробојка у Никшићу
Тробојка у Никшићу

“Постојала је застава слична данашњој државној застави Црне Горе, али није била државна, него једна од ратних које су се употребљавале. Тешко је човеку да поштује заставу од које је старији. Тешко је да поштује заставу која је постала симбол насиља које трпи народ у Црној Гори”, каже Бећковић.

Они који цртају српске тробојке кажу да је то застава из времена краља Николе и да је и она симбол државе Црне Горе. Додају да властима она смета, а да им не смета албанска застава која се на пример црта у Тузима.

Весна Малишић каже да није проблем тробојка, него где је цртају они који је цртају.

“Ако се цртају на јавним просторима, на гаражама, јавним тоалетима на местима која су непремерена, то није у реду. А, са друге стране, не знам како бисмо се ми показали да неко слика шаховницу у Војводини. Свему се учитава друго значење све се разуме кроз политичке наочаре”, каже Малишићева.

“Не смета њима српска тробојка зато што је из Србије него зато што је из Црне Горе. Она је незгодан сведок свега што су гурнули под тепих и свега што су мислили да је могуће у једној генерацији пребрисати”, сматра Бећковић.

Медији преносе да на овим литијама учествују и Срби и Црногорци. На протестима нема страначких застава, али шетају и политичари. На питање да ли је ово најозбиљнија политичка криза са којима се сусреће Мило Ђукановић за последњих 30 година, Малишићева сматра да није.

“Вероватно део људи који излазе на литије не излазе због цркве него због прилике да се на теми цркве обрачунају са Ђукановићем. Ја са плашим да та цена не буде превелика. Да се у покушају да се политички обрачунају у Црној Гори, не уништи суживот и мир”, додаје Малишићева.

Данило Бећковић каже да је народ “осетио своју снагу и мирис слободе”. 

“Већ се завршило. Слобода је већ победила. Народ који једном осети слободу тешко је вратити га у окове. Народ је осетио своју снагу и мирис слободе и неће се вратити у робовање више никад”, истиче Бећковић.

Маројевић сматра да је ово почетак краја власти Мила Ђукановића.

“Мислим да у случају да не буде већег ђавола и да се црква буде овако понашала, он мора изгубити власт”, закључује Маројевић.

Литије се сваког четвртка и сваке недеље одржавају у Подгорици, Никшићу, Бијелом Пољу, Бару, Баранама, Пљевљима, Kолашину, Даниловграду. Мило Ђукановић не одустаје од закона. А сви у Црној Гори овај политички тренутак описују као “бити или не бити”. Ове године у Црној Гори су избори и видеће се колико ће литије утицати на политичку судбину Мила Ђукановића. Али, Велики штрумф из основне школе “Југославија” у Бару вероватно је најбоља метафора Црне Горе данас.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *