Сретењски устав – први либерални акт на Балкану

У нововековној српској историји један од најзначајнијих датума је 15. фебруар. Уочи великог православног празника Сретење 1804. је отпочео Први српски устанак док је 1835. изгласан Сретењски устав први либерални акт на Балкану. У тадашњој престоници Крагујевцу донет је Устав који је укинуо феудализам, прокламовао основна људска права и извршио поделу власти.

Испред старе цркве у Крагујевцу 15. фебруара 1835. по већ устаљеном обичају да се Народне скупштине одржавају на велике православне празнике представљен је први пут Сретењски устав.

“Дошло је и до тог момента када је 1835. године у порти цркве одржана та скупштина где су прочитане одредбе Сретењског устава. Народ односно та скупина која је бројала више од 2000 људи је акламацијом прихватила Сретењски устав”, каже Милош Јуришић, в.д. директор Народног музеја у Крагујевцу.

Сретењски устав за тада вазалну Србију представљао је почетак политичке борбе како за самосталност тако и за поделу власти. Због тога није одговарао ни кнезу, али ни великим силама тог доба па је потрајао нешто више од месец дана.

“То су неке идеје Француске револуције које је Димитрије Давидовић применио на тај Сретењски устав. Међутим баш те идеје си и засметале великим силама које су у то време још увек биле феудалне државе које су имале своје уређење које није било ни налик овоме што је нудио Сретењски устав. Фактички Сретењски устав је први да кажем покушај да се на неки начин створи оквир да Србија постане независна држава”, истиче Јуришић.

И поред кратког века Сретењски устав оставио је снажан утицај на школоване људе тога доба – уставобранитеље који су наставили борбу за стварање модерне државе.

Значај Сретењског устава огледа се у томе што је тада у кнежевини која је још увек била вазална ударио темеље будуће државе кроз правне тековине на којима почива данашња Европа.

Укидање феудализма, подела власти на законодавну извршну и судску, оснаживање основних људских права као и обележја попут заставе и грба почетак су развоја модерне српске државе.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *