ДФ: “Генерал“ Дакић морално срозао себе и част официра

Једино по чему ће историја памтити Дакића је податак да је први војник који је погинуо, 7. маја 1998. године на Богићевици, био Ђула Дорин из Панчева, припадник Дакићевог граничног батаљона. А након угушења побуне 1998. године, коју је покренуо Адем Јашари, сви припадници терористичке ОВК извукли су се преко зоне одговорности мајора Дакића, који их је пропуштио без једног опаљеног метка, иако је имао могућност да их све зароби.

Из Демократског фронта оцјењују да је црногорски режим одлучио да у потпуности понизи Црну Гору, што доказује и понашање Драгутина Дакића, који се представља као начелник Генералштаба ВЦГ, и који се својски потрудио да облати најсвјетлије традиције црногорског војника и оружја, и крене путем издаје који је њему и сличнима зацртао предсједник ДПС-а.

Умјесто да му узори, како и приличи црногорском војнику, буду његови преци, јунаци и војсковође из бројних битака које је водио наш народ, оцјењује ДФ, он је на претке пљунуо, а за идола очигледно пронашао издајника Предрага Бошковића, и бави се јефтиним политиканством


Они наглашавају да Дакић, умјесто да охрабрује и подстиче војнике да поштују традицију Црне Горе, да буду у литијама и са својим народом, кукавички покушава да им то право одузме, чиме је морално срозао себе, част официра и функцију коју обавља.

Истакли су и да се не памти, осим за владавине Мила Ђукановића, да је један начелник војске бранио војницима да поштују традицију Црне Горе, али и да срећом има у војсци и оних који чврсто држе барјак слободе и части, и поред оваквих надређених. Подсјећају да Дакићу, Бошковићу и сличнима не смета срамота и највећа брука, када су на обиљежавање злочиначке „олује“ у Книн послали официра ВЦГ, али им смета да војници буду са својим народом у литијама.

„Што се тиче помињања туђе заставе и друге земље, ваља напоменути да је Дакић највећи дио каријере провео под тробојком. Била му је на капи, на рукаву, на свадби, и у срцу. А када говори о ,,другој“ земљи, није наодмет подсјетити га да је у тој сада њему мрској држави Србији, која има исту заставу као некадашња Црна Гора, Дакић бесплатно завршио Војну гимназију и Војну академију, да је стекао сва знања, што би се рекло, тамо су га обукли, најели и напили.

Важно је истаћи да је тај Дакић, у вријеме рата 1998/99 године, био командант граничног батаљона подгоричког корпуса, који се налазио на десном крилу легендарног, херојског 53. граничног батаљона приштинског корпуса, којим је командовао чувени мајор Душко Шљиванчанин, који је први примио удар терориста и агресора на Кошарама и Паштрику.

Једино по чему ће историја памтити Дакића је податак да је први војник који је погинуо, 7. маја 1998. године на Богићевици, био Ђула Дорин из Панчева, припадник Дакићевог граничног батаљона. А након угушења побуне 1998. године, коју је покренуо Адем Јашари, сви припадници терористичке ОВК извукли су се преко зоне одговорности мајора Дакића, који их је пропуштио без једног опаљеног метка, иако је имао могућност да их све зароби.

Драгутин Дакић

Он је имао и додатну одговорност, моралну и официрску обавезу да то уради јер му је од руке тих крвника погинуо његов војник. Ти исти су, након додатне обуке у Албанији, били ударна снага терориста која је напала на Кошаре и Паштрик, када су наши војници пружили херојски отпор агресору и директно ушли у легенду и историју нашег народа. Да је мајор Дакић, бар мало личио на свога комшију са Жабљак мајора Душка Шљиванчанина, који је тешко рањен на Кошарама, одрадио би посао команданта на понос Отадзбине и свог народа.

Једино у оваквој војсци Црне Горе, чији се први људи одричу традиције, таква особа може да буде начелник генералштаба. Врло је вјероватно да га је за то мјесто препоручио партијски ангажман његове супруге, која је осуђена на двије године затвора због куповине гласова за ДПС, нашта, кажу, често умије га подсјети. Можда би могао и да објасни ко му је 1998. наредио да пропушти терористе ОВК. Вјероватно у неким од ових детаља лежи то што се он сада представља као начелник Генералштаба.

Ми из ДФ, који смо учествовали у ратовима, поносимо се са свим нашим ратним друговима, састајемо се са њима и дружимо се, а добро би било да Дакић одговори има ли он неких ратних другова којима би се поносио, или су му једини ратни партнери терористи из ОВК.

Уосталом, народни епски пјесник Славко Перошевић најбоље је опјевао „витешке“ домете Драгутина Дакића.“, закључили су

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *