Танасковић: Морамо штитити своје границе
Професор Дарко Танасковић, поводом мигрантске кризе каже да иако Србија није на “првој линији фронта”, мора бити спремна и одлучна у намери да заштити своје границе.
Он сматра да милиони миграната неће кренути ка државама ЕУ, али да је и стотинак или неколико стотина хиљада довољно озбиљан и тешко решив проблем.
“Изгледа да се то почиње крајње озбиљно схватати у Европи. Видећемо може ли ЕУ у вези са овим виталним питањем остварити потребан степен политичког јединства, а нарочито акционе способности. Од тога зависи да ли ће се Србија наћи у већим тешкоћама”, рекао је Танасковић у интервју за Новости.
Он каже и да му је близак став владе Грчке да турска одлука о пропуштању мигранта ка Европи и то рутом кроз Грчку није у суштинској вези са збивањима у Идлибу, већ да је заоштравање на сиријском фронту само непосредан повод за “активирање ове мере из уцењивачког арсенала Анкаре”.
С друге стране, како примећује, не треба губити из вида да Турска има огроман проблем са милионима миграната и да за ту димензију ситуације нико на западу није исказао стварно разумевање.
Доказа о Степинцу има и без архива Ватикана
Професор Дарко Танасковић сматра да и без нових докумената из ватиканских архива има сасвим довољно поузданих доказа да је Ватикан био упознат са страдањем Срба, Рома и Јевреја у НДХ.
Он је у интервјуу за “Новости” рекао да што се историјске улоге кардинала Степинца тиче сигурно је да се у новодоступној грађи налази много примарних извора који ће је додатно осветлити, али да не очекује да ће се сем у неким појединостима (које могу бити и значајне) представа о објективној одговорности загребачког надбискупа за Павелићеву злочиначку политику бити уздрмана.
“Они који се залазу за његову канонизацију очекују да се потврде надбискупово моралном достојанство и политичка уздржаност у време злочиначке усташке државе, док његови критичари верују да ће теза о Степинчевој саодговорности за геноцид у НДХ бити ојачана”, напомиње Танасковић.
Он оцењује да је отварање ватиканских архива, укључујући Апостолски архив, раније познат као тајни архив, од великог значаја за историјску науку.
“Сигурно је да ће њеним проучавањем доћи до читавог низа нових увида у разне аспекте прошлости, али не верујем да треба очекивати битно и суштинско кориговање општих представа о великим периодима историје као сто је Други светски рат”, каже Танасковић.
Наш некадашњи амбасадор при Светој столици, говорећи о документима из понтификата папе Пија дванаестог истиче да је за нашу средину посебно од значаја документи који се односе на раздобље Другог светског рата, о релацији Свете столице и НДХ, а такође и они који се односе на послератни период напетости у интеракцији Ватикана и комунистичке Југославије.
“У том смислу биће корисно отварање Архива државног секретаријата Свете столице”, каже Танасковић и додаје да су припреме за ову фазу отварања архива трајале петнаестак година али да се не може знати и да ли је део грађе изузет од обелодањивања.
