Милорад Вучелић: Мајка Србија

Сада се за државу Србију може рећи оно што је историјски већ у највећим невољама доказивано – мајка Србија. Сви они који је воле волеће је и оклеветану

Очекивано је и нормално да се са свих страна света, са аеродрома и граничних прелаза чују позиви у помоћ држави Србији, њеном председнику и њеној Влади. Људи у невољи у којој су се нашли, стицајем околности, а највише по својој вољи и избору, траже да се врате у домовину и повере заштиту свог угроженог живота здравственом систему Србије. И то усред пошасти зване зараза вирусом корона.

Великој већини нас импонује то поверење у Србију и њену власт. Јер одлуке о ванредном и у ванредном стању доноси и спроводи државна власт у најужем смислу те речи. И без обзира на то што доследно слуша струку за стање у земљи и све последице сноси пуну одговорност зашта свакодневно и показује спремност. То кретање према мајци Србији закономерно се понавља у свим тешким временима кроз историју. Па се то дешава и данас. Добар део људи који хрле ка Србији није се одазвао на апеле наших државних функционера и лекара да се задрже у својим новим пребивалиштима и боравиштима да тамо наставе да раде и евентуално се лече. А све због тога да би се од последица заразе вирусом штитили становници наше земље. Сазнали смо накнадно да су многи од тих људи после првих удара пандемије остали без посла, па тако и без здравствене заштите.

Али, показало се још нешто што је већину људи изненадило, у које не спада писац ових редова, а то је да се здравствени систем велики западних капиталистичких сила напросто распао. А о распаду моралних вредности да не говоримо. О томе сведоче и разне уцене страних послодаваца у стилу: ви запослени у нашим болницама останите, али пошаљите породице у Србију да нам не сметају и да нас не излажу трошку. Како записа један холандски класик пре много векова “Не жалите се: за врлину у великим државама нема много места”.

Држави Србији треба да импонује оволики степен поверења који у њу имају наши људи у невољи и служи јој на понос што већ хиљаде њих са разних одредишта у свету о свом трошку пребацила у Србију. И наставиће то да чини. Омогућила је и деблокаду многих граничних прелаза у туђим државама. Она зато има и морално као и свако друго право да од свих њих тражи да се придржавају правила изолације и самоизолације којих се огромна већина грађана Србије већ стриктно придржава.

Српска држава у свим овим великим тешкоћама показује и доказује своју способност да помогне свеколиком српству што се очитава у помоћи нашем народу у Републици Српској и Црној Гори. Њена помоћ не изостаје ни када су у питању наши балкански суседи. Данас ствари са Србијом изгледају овако. Колико јуче била је, а биће и сутра, оглашена актером великосрпског хегемонизма. Колико јуче су српски аутошовинисти јачање Војске третирали као чист и непотребан трошак или као опасну милитаризацију. Здравствени систем је проглашаван најгорим и најкорумпиранијим. Србија је проглашавана најгором земљом у којој нико нема будућност и из које ваља што пре побећи, а пре свега због страховладе Александра Вучића. Ништа у њој није ваљало. Када би те нападе и оговарања огромна већина људи прихватила као веродостојне дало би се закључити да је Србија предворје пакла. У које се, узгред, а без трунке злурадости, сада враћају из рајских долина.

Сада се за државу Србију може рећи оно што је историјски већ у највећим невољама доказивано – мајка Србија. Понекад и веома строга мајка. Сви они који је воле волеће је и оклеветану. Не можете нам је, као што говори српски народ, огадити, баш као и хлеб насушни.

Аутор Милорад Вучелић

Извор Вечерње новости, 26. март 2020.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *