ДПСМ ПОЗИВА НА ЗАЈЕДНИЧКУ МОЛИТВУ ЗА УПОКОЈЕЊЕ ПИЛОТА РАТНОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

ЗАЈЕДНИЧКА МОЛИТВА ЗА УПОКОЈЕЊЕ ПИЛОТА РАТНОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ , првим жртвама напада фашистичке Немачке 6. априла 1941, који су се супротставили нацистичкој авијацији док је Београд још спавао.

МОЛИМО ТЕ, ПРЕБЛАГИ ГОСПОДЕ, помени у Царству Твоме војнике на бојишту убијене: пуковник Фердо Градишник, капетан Константин Јермаков, капетан Војислав Поповић, капетан Никола Иванчић, поручник Миодраг Танасић, поручник Ђорђе Стефановић, поручник Владимир Кинк, потпоручник Милутин Петровић, наредник Јефта Арсић, наредник Ратомир Милојевић, наредник Верољуб Стојановић, наредник Живан Јовановић, наредник Степан Јуруковић, под наредник Слободан Ђорђевић и Н.В.Т.Ч Василије Мировић, који су пострадали за Отачаство своје, и опрости им сва сагрешења која учинише у животу речју, делом у знању и незнању. Молимо Те Господе нека се ране њихове као мелеми и јелеј излију на греховне ране њихове, прими их у заједницу изабраних Твојих који су ти послужили вером и правдом, и упокој их у Царству Твоме. Настани их у светом граду Твоме као војнике добре који се храбро понеше у страшним борбама; обуци их тамо у светлу и чисту одећу, јер су већ овде убелили ризе своје крвљу својом, и венаца мученичких се удостојили; приброј и њих учесницима у торжеству и слави победника, који су ратовали под знамењем Крста Твога са светом, плоти и ђаволом; уведи их у заједницу са славним страстотерпцима, добропобедним мученицима, праведницима и свима светима Твојим. Амин.

Драга браћо, по први пут после толико деценија, данас оправдано нећемо моћи да им се поклонимо испред скромног споменика подигнутог у њихову част, али можемо свако из своје куће да се помолимо за њихове душе.

У историји ратног ваздухопловства Kраљевине Југославије априлски рат остао је упамћен и по одбрани неба коју су херојски извели пилоти 36. ваздухопловне групе Петог ловачког пука који је био стациониран на аеродрому Режановачка коса код Kуманова. Наредба о бомбардовању Београда 6. априла, затекла је у патроли извиђања два „хокер фјуриа“ над небом изнад Kуманова. Извидницу су предводили поручник Живомир Степановић и у другој летелици потпоручник Олег Kургански. Они су уочили долазак 17 немачких летелица марке „Месершмит БФ – 109“ и једног разарача марке „МЕ – 110“. Радио везом су објавили узбуну и опасност од ваздушног напада. Kурганси је у нападу погођен, али је успео да се падобраном спусти на аеродром, док је његов колега Степановић, иако погођен у репни део, авион успео да приземљи у близини аеродрома.

Са аеродром код Kуманова у зору 6. априла 1941. године у одбрану неба полетело је 12 авиона тада већ застарелог двокрилца „Хокер фјури“ да се супроставе моћној немачкој авијацији. Kако би спречили бомбардовање јужне границе тадашње државе, српски пилоти су без наредбе одлучили да се са непријатељем обрачунају на једини могући начин. Био је то самоубилачки авијатичарски потез који се назива „таран“ – директни судар са непријатељским авионом. Другог избора за пилоте Kраљевине Југославије у том тренутку није било.

Борба у ваздуху трајала је према наводима хроничара око пола сата. Изводећи директне сударе са немачким летелицама погинули су командир 111. Ловачке ескадриле, капетан прве класе Војислав Поповић, командир 112. Ловачке ескадриле капетан прве класе Kонстантин Јермаков, поручник Милора Танасић, потпоручник Милутин Перовић, наредник Јефта Арсић, наредник Ратомир Милојевић и наредник Верољуб Стојадиновић.

У неравноправној ваздушној борби храбри српски пилоти су уништили четири „Месершмита“ и разарача немачке авијације. Историја је забележила у фрагментима ову епизоду као „Режановачки ваздушни бој“. После такорећи осам деценија ово је једно спомен обележје храбрим српским пилотима. А аеродром на Режановачкој коси код Kуманова више не постоји.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *