Д. Џонстон: Опасност од короне је стварна, али то није никакав план западних елита

Извор и линк: standard.rs

Претпоставка да ово закључавање у карантине прети да буде трајно потпуно је нереална, против свих доказа из претходних прекида економских активности

Како време пролази, чак и људи у блиској вези и везани љубављу могу почети да се доживљавају неподношљивим. У већем обиму, у овом лудом масовном затварању, људи окупљени заједничким одбацивањем лажи наших злочиначких владара могу се наћи пред вратима једни другима због сукобљених интерпретација зашто ко ради и шта. То се дешава на алтернативним медијима – посебно у Немачкој.

Чини се да многи антиконформистички политички аналитичари сматрају да је коронавирусна криза лажна, коју медији и владе почињу из покварених разлога. Они заправо позивају на демонстрације против заточења. Не могу да не видим ово као опсесију одређених дисидената да докажу себи да су добри “антиауторитарни” Немци који се никада не би клањали нацизму. Али, да ли је та тврдња о слободи појединца прикладна усред кризе јавног здравља?

ГРАНИЦЕ МОЋИ
Веома паметни људи природно желе да пронађу мотиве у свему што се догађа. У једном тренутку су такви људи могли бити теолози, који су објашњавали изузетно тајанствене начине на које Бог спроводи космички план. Поплава, куга, земљотрес? Морао је постојати разлог за то, мотивација у људском смислу. Свемоћни је кажњавао грешно стадо и подсећао га ко је газда.

Данас је велики број коментатора алтернативних медија спреман да верује у апсолутну моћ не Бога него Мамона, у моћ Волстрита и његових партнера у политици, медијима и војсци. По њиховом мишљењу, не догађа се ништа велико што земаљске силе нису планирале из сопственог себичног интереса. Мамон руши економију (преко пандемије) па ће неколико олигарха имати све за себе. Или је Мамон створио луdачки COVID-19 да би нас све затворио у карантине и лишио онога што је остало од наше слободе. Или, на крају, Мамон користи вирус како би имао изговор да нас све вакцинише тајним супстанцама и да нас све претвори у зомбије. Али, да ли је то веродостојно? У једном смислу јесте!

Знамо да је Мамон бескрупулозан, морално способан за све злочине. Само, дешава се и оно што Мамон није планирао, попут земљотреса, поплава и куга. Непоштовање наше владајуће класе у комбинацији са невољношћу да нас закључају доводи до једначине: они једноставно користе ову (лажну) кризу да би нас закључали у карантине! Али, због чега? Коме доноси предност затварање становништва? Из задовољства да кажу себи: „Аха, имамо их где желимо, сви су заглавили код куће!“ Да ли је то намењено сузбијању народне побуне? Којег народног револта? Зашто потискивати људе који не раде ништа због чега треба да се потисну?

У чему је корист од затварања становништва у карантине – посебно мислим на Сједињене Државе које су разједињене, неорганизоване, са дубоко збуњеним идеолошки индоктринираним генерацијама којима је говорено им да је њихова земља на најбољи начин „најбоља“, а сада не може да формулише кохерентне захтеве система који их немилосрдно искориштава? Морате ли закључати свог верног лабрадора да вас он не уједе? Ако ништа друго, траума ове ситуације заправо може пробудити становништво до виталне потребе за основном трансформацијом друштва. Претпоставка да ово закључавање у карантине прети да буде трајно потпуно је нереална, против свих доказа из претходних прекида економских активности. Супротно томе, дуготрајно затварање највероватније може довести до експлозија. Питање је: могу ли те експлозије бити конструктивне.

ЗАСЛЕПЉЕНА ОХОЛОСТУместо да се осврћемо на свемоћну Мамонову природу, било би конструктивније тражити недостатке у његовом оклопу – за његове слабости, за начине на које може бити масовно дискредитован, осуђен и поражен. Мамон је заслепљен сопственим хировима, често глупим, а неспособан, иако се, оборен, лако извуче. Погледајте Мајка Помпеа или Мајка Пенса – да ли су то свемоћни генијалци? Не, они су полумракови који су успели да уђу у корумпирани систем презирући истину, врлину или интелигенцију – попут осталих гангстера на власти у систему лишеном било каквих етичких или интелектуалних стандарда.

Моћ таквих створења само је одраз одрицања од друштвене одговорности читавог становништва чија је незаинтересованост за политику довела до тога да се гадови попну на врх. Затварање у карантине које су одредиле наше западне владе открива беспомоћност, а не моћ. Нису журили да нас закључају. Блокирање је погубно по економију, а то је њихова главна брига. Они су оклевали и то су учинили само када су морали нешто да ураде, а нису били способни да учине било шта друго. Видели су да је Кина то учинила са добрим резултатима. Али, паметне азијске владе учиниле су још више, распоређујући по свету маске, тестове и третмане које западне владе нису поседовале.

Западне владе позвале су у карантине када су им стручњаци објаснили експоненцијалне криве. Нису знали шта друго да раде. У нашим друштвима остаје барем довољно осећаја социјалне одговорности што обавезује владе на основне, класичне карантинске методе уобичајене током пандемија. Наравно, у свакој кризи су неки у позицији да искористе катастрофу. Лешинари не утичу да стока угине да би могли раскидају и поједу лешину. Али, они подивљају кад је она већ тамо. Финансијска моћ на Волстриту могла би брзо натерати конгресмене да изгласају законе како би њих спасили, а да мала предузећа потону и радници падну у очај.

Али дугорочно, без малих предузећа, без радника који су сада лишени прихода и немају шта да троше, без нормалних економских активности, и сам Волстрит неће имати коме да пије крв, неће имати шта да искористи. Апсолутно нема смисла веровати да су доминантне економске силе тражиле ову рушилачку кризу ради мистериозне користи.

У Европској унији земље кредитори попут Немачке и Холандије одбијају да дозволе Европској централној банци да издаје „coronabonds“ за финансирање економског опоравка тешко погођених земаља попут Италије и Шпаније. То значи да ће се те земље морати задуживати у приватном финансијском систему, по високим каматама које воде ка банкроту. То звучи као благодат међународним финансијама, за које ће се, међутим, наћи бескрајни износ неисплаћеног дуга. А резултат може бити распад Европске уније што није у интересу ниједног од моћних Мамона.

ЈАВНО ЗДРАВЉЕ НИЈЕ ИЗБОР ПОЈЕДИНАЦА
На Западу су „људска права“ замишљена као „права“ појединца или мањине да би била против онога што називамо „режим“, а кад говоримо о земљама које нису наше – САД користе апсолутну вредност „људских права“ као изговор да намећу своју вољу санкцијама и бомбардовањем нација које одбацују њихову глобалну доминацију. Пркос ауторитету слави се као отпор, без нужног испитивања детаља.

Међутим, готово сви кључни аспекти било ког цивилизованог друштва долазе у супротност с апсолутизмом индивидуалних права. Свако цивилизовано друштво има некакав правни систем, нека основна правила за која се од свих очекује да их следе. Већина цивилизованих друштава има јавно образовање (осим Сједињених Држава) и систем јавног здравственог осигурања који је прављен тако да користи целокупном становништву. Ти цивилизацијски елементи укључују ограничења слободе појединца.

Корист за сваког појединца који живи у цивилизованом друштву чине та ограничења прихватљивим за готово све. Здравље појединца зависи од здравља заједнице, због чега сви у већини западних земаља прихватају јединствени систем здравственог осигурања. Једини изузетак су Сједињене Државе, где се егоцентричност Ајн Ренд у великој мери чита као озбиљна мисао.

Изненадни долазак куге или епидемије захтевају потпуно ненормална, крајње непријатна ограничења, попут карантина. То су случајеви када се слобода појединца жртвује за опште добро: појединац није затворен у карантин само због властитог добра већ и због добра заједнице и заиста целог човечанства. Парадокс наших високотехнолошких друштава је у томе што се повећава немогућност шире јавности (свих нас) да разуме кључне функције и питања, што све више зависимо од стручњака и властима, и више неверујемо тим стручњацима и власти па сумњамо у коришћење њиховог положаја за унапређивање тајних агенди.

Зато постоји нека уграђена параноја у нашим друштвима у којој моћ невидљивих сила постаје непрекидна. Овај парадокс делује снажно на питања медицине и јавног здравља, тим више што су власти често подељене у својим мишљењима. Посебно у Немачкој, где је криза била релативно блага, може се чути лекар који тврди да је страх од COVID-19 вештачки створен и да би природи требало омогућити да крене својим путем, јер ће здрави људи бити поштеђени, а мало оних коју умру ионако би умрли.

ОСТАНИТЕ КОД КУЋЕ И ПИЈТЕ ПИЛУЛЕ
Ово мишљење с лакоћом прихватају они који сумњају да је свака владина мера произвољни напад на личне слободе. Али тешко да је то већинско мишљење у светској медицинској професији. Лично сам била тамо. Видела сам овај вирус у акцији. Ово није једноставно прехлада или сезонски грип. Да, постоје лакши случајеви, али постоје и они смртни. Не убија само сувишне старије људе, за које би неки коментатори били задовољни кад би их се решили.

Ипак, сасвим је разумно сумњати у корисност самог затвора. Овде у Француској власти су се с одлагањем окренуле казнама само зато што се болест ширила а они нису имали шта друго да ураде. Није било маски; фабрику у Бретањи која је домаћем тржишту испоручивала маске и другу медицинску опрему откупио је Honeywell и затворио. Ово је аспект деиндустријализације Француске, заснован на претпоставци да ми на Западу можемо да живимо од свог мозга, својих идеја, својих старт-апова, док се  ствари праве за ниске плате у сиромашним земљама.

Дакле, није било маски и капацитета да их направе. Било је и недостатка респиратора, чак и болничких кревета – у ствари, није било могућности да се баве епидемијом осим да се људима каже да остану код куће и преписују парацетамол.

Аутор Дајана Џонстон

Насловна фотографија: REUTERS/Lucas Jackson

Извор Consortium News, 10. април 2020./Факти, 13. април 2020.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *