Сећање на жртве Валандовског покоља 1915. године

Данас на Велики петак навршава се 105 година од дана кад су удруженe бугарско-турске комитe
под вођством аустријских официра мучки извршиле покољ младих регрута ослободилачке српске војске у Валандову и Удову.

На жалост, ове године, због епидемије корона вируса, неће бити одржан организовани помен жртвама.

У току ратних дејстава, 1914. и 1915. године, железничка пруга Солун-Београд је имала изузетан значај за Србију и Русију. Њом су ратни материјал и опрема допремљени бродовима у Солун, претоварени у железничке вагоне, превожени у Србију, а у Параћину су товари за Русију претоварани у вагоне узаног колосека, одвожени до Прахова и одатле бродовима за Русију.
Аустријанци су захтевали од Бугара да онеспособе пругу, али ови то никако нису успевали јер је она била добро чувана. Онда су се Аустријанци обратили бугарским и турским комитским вођама, помогли их обилато новчано и дали им задатак да се пруга у најскорије време онеспособи. У том циљу организована је група од 3.500 бугарско-турских комита и припремљена у селима у околини Струмице за напад на железничку пругу и њено онеспособљавање за саобраћај. Циљ напада је одређен на месту где је граница била најближа прузи, а то су мостови на 103, 106. и 113. километру и војни гарнизон у Валандову, који је могао да најбрже дође у помоћ.

Датум напада је одређен, Велики петак, 20. март 1915. године, кад нико од православних хришћана не сме да ратује и пролива крв. Нападачи су подељени у две главне групе. Прва главна група, јачине 2.000 Бугара и Турака, извршила је напад на подручје железничке пруге од 103. до 113. километра. Друга група, јачине 1.500 Бугара и Турака, напала је Валандово из два правца – из села Злешева и села Пираве. Браниоци железничке пруге су прихватили борбу у три часа изјутра и одбранили пругу. Ниједан мост није срушен и саобраћај је настављен да се обавља нормално. Погинуло је 115 бранилаца пруге. Сви су сахрањени на новом војничком гробљу, удаљеном 600 метара од железничке станице „Струмица”, поред пута ка селу Градец. У Валандову су бугарско-турске комите извршиле стравичан покољ 125 младих српских војника. Они су сахрањени на новом гробљу код тог места. Код села Калуцкова сахрањено је 21 лице које су бугарско-турске комите заклале на путу од границе. У Калуцкову су заклали младог учитеља Богдана Јокића.

На Велики петак, 20. марта ратне 1915. године, од 2 до 11 часова убијен је и заклан 261 српски војник и цивил. Тешко рањених је било 87. Од њих је касније у болницама умрло 27, тако да је укупан број губитака износио 288 војника и цивила.

Мост на 106. километру обезбеђивала је посада од 11 људи, наредник са 10 војника стражара, од којих су петорица били болесни и лежали су у колиби потпуно неспособни за службу. Велика група бугарско-турских комита напала је мост, поубијала петорицу војника који су пружили отпор а болесницима у колиби нису дозволили да напусте колибу, већ су је запалили и сва петорица су изгорела у колиби.

Краљ Александар Карађорђевић је наредио да се подигне Спомен-костурница, на брду изнад Удова, на коти 100 где се неколико сати водила крвава борба бранилаца и нападача. Градња костурнице је завршена и освештана 1936. године. У њену крипту су похрањени земни остаци жртава Валандовског покоља и 2.000 српских војника изгинулих у ослободилачким ратовима у срезовима: дојранском, ђевђелијском, струмичком и неготинско-кавадарском.

Од 1936. године до данас, на Велики петак сваке године, одржава се помен жртвама чији су земни остаци похрањени у крипти Спомен-костурнице.

На жалост, ове године, због епидемије корона вируса, неће бити одржан организовани помен жртвама.

Срби из Македоније сваке године на Велики Петак одржавају помен жртвама на коти 100 изнад Удова где је 1936.г изграђена Спомен-костурница

Извор: politika.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *