На данашњи дан пре 103 године преминуо Радомир Путник

Српски војсковођа, пет пута војни министар, начелник Главног генералштаба у Балканским ратовима Војске Краљевине Србије и Првом светском рату, војвода Радомир Путник је умро на данашњи дан 1917. године у Француској.

Путник се сматра оснивачем савремене српске војске, а заједно са Живојином Мишићем изградио је стратегију ратовања у Балканском и Првом светском рату из којих је Србија излазила као победник.

Његови посмртни остаци су пренети 1926. године на Ново гробље у Београду, где му је подигнут споменик.

У центру Крагујевца, на платоу испред Суда, споменик Радомиру Путнику, својевремено је урадио прослављени вајар такође Крагујевчанин Никола Кока Јанковић.

Рођен у Крагујевцу 1847. године, војвода Радомир Путник после гимназијског школовања у родном граду, као питомац Војне академије у Београду се школовао за артиљеријског официра. Борио се у српско-турским ратовима као мајор.

Током другог српско-турског рата је одиграо важну улогу приликом ослобођења Ниша.

После Кумановске битке унапређен је у чин првог војводе српске војске.

Радомир Путник на железничкој станици у Куманову 1912.г.

Богата војничка каријера нанизана је победама, одликовањима, дужностима.

Био је два пута начелник Главног генералштаба, пет пута Министар војни и начелник Штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије у Балканским и Првом светском рату.

Под његовом командом српска војска је победила у биткама код Куманова, на Брегалници, на Церу, као и Колубари 1914. године.

Са војводом Живојином Мишићем заједно је развио стратегију за ратна дејства у Првом светском рату.

Био је познат и по томе што није дозвољавао да се политика меша војне планове.

У Првом светском рату био је начелник штаба Врховне команде, све до погоршања болести 1916. када га је на том месту наследио генерал Петар Бојовић.

Путник је командовао српском војском за време све четири непријатељске офанзиве на Србију.

Током битке на Церу, уз  команданта Друге армије Степу Степановића нанео је Аустроугарима велики пораз.

Његова одлука да напусти Београд и скрати фронт за време Колубарске битке је била пресудна, јер је српска војска добила време да се опорави и одмори.

Препорођену српску војску је повео у офанзиву која је нанела одлучујући ударац Аустроугарима код Сувобора.

Када је почела четврта офанзива на Србију, Путник је већ био тешко оболео и није имао много удела у оперативним одлукама.

Ипак, у околностима које су биле веома неповољне по Србију, успео је да организује повлачење српске војске преко албанских и црногорских планина, на албанско приморје.

Тешко болестан, Путник је стигао у Скадар 6. децембра 1915. године, а 9. јануара 1916. је пребачен на Крф, где се лечио до септембра исте године.

Са Крфа је отишао у Ницу да настави лечење, где је и преминуо.

Његови посмртни остаци су пренети 6. децембра 1926. године у Краљевину СХС, скоро десет година након смрти.

Сахрањен је 7. децембра на Новом гробљу уз све државне и војне почасти.

Уврштен је у ред највећих војсковођа Првог светског рата и српске ратне историје.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *