Загребачки лист ,,Српско коло“ 1910: Књаз Никола збацио Дрљевића и Пламенца, велеиздајнике и најгоре крвопије народне
Пламенац је био чврсти присталица краља Николе и уједињења српства, међутим након краљевог одласка емиграциjу након инвазије Централних сила дошло је до његовог озлоглашеног заокрета, док је Дрљевић све до 1914. у скупштини Краљевине био најгласнији борац за уједињење двије српске земље. Умрли су као омражени конвертити и пиони фашиста и усташа
Загребачки лист ,,Српско коло“ 1910. године објавио је текст којим задовољно јавља како је књаз Никола, владар Црне Горе, уклонио са министарских позиција двије, како пише у тексту, ,,најгоре крвопије народне“ – Секулу Дрљевића и Јована С. Пламенца, два сарадника фашиста и усташа који су као колаборационисти и окончали своје животе, док су на почетку своје политичке каријере били чисти и поносни Срби и једни од најгласнијих заговарача уједињења српских земаља.
Пламенац је био чврсти присталица краља Николе и уједињења српства, међутим након краљевог одласка емиграциjу након инвазије Централних сила дошло је до његовог озлоглашеног заокрета, док је Дрљевић све до 1914. у скупштини Краљевине био најгласнији борац за уједињење двије српске земље. Умрли су као омражени конвертити и пиони фашиста и усташа.
– У Црној Гори као да иду ствари на боље. Кнез Никола збацио је с министарских столица двије најгоре крвопије народне: Секулу Дрљевића и Јована Пламенца, писао је лист из Загреба прије 110. година.
,,Српско коло“ исказује наду како ће из затвора бити пуштени напаћени Срби који су утамничени јер су се борили за слободу свог народа, а против велеиздајника српства, а потом додаје да таквих велеиздајника има и у Хрватској, истичући Ђорђа Настића, фашистичког колаборационисте који је служио Бечу, а који је каријеру почео и изградио као српски родољуб и члан националних српских организација.
– Можда ће ускоро бити пуштено из подгоричке тамнице оних 50 патника за слободу српског народа у Црној Гори, које је као и наше велеиздајнике облагао исти онај Ђорђе Настић, закључено је у Загребу у 7. броју ,,Српског кола“ који је штампан 1910. године.
