На данашњи дан пре 126 година рођен је Гаврило Принцип

Принципов пуцањ у вечност, пуцањ у угњетача, пуцањ за слободу, само једна је од историјских прекретница, чији су симболи и хероји били Срби. А тај пуцањ, био је истог дана када и Обилићев, на Видовдан!

О Принципу је већ много тога написано, изречено, симбол отпора, херојства и слободе, вихор неких нових времена која ће опет доћи, кад све недаће прођу.

Принципов пуцањ у вјечност, пуцањ у угњетача, пуцањ за слободу, само једна је од историјских прекретница, чији су симболи и хероји били Срби. А тај пуцањ, био је истог дана када и Обилићев, на Видовдан!

Данас је прилика да прочитамо последње писмо нашег Гаврила, нашег Обилића.

За убиство Франца Фердинанда и његове супруге Софије осуђен је на 20 година робије и послат у злогласни затвор Терезин у данашњој Чешкој. Непосредно прије тога, уочи самог читања пресуде, Гаврило Принцип је написао своје последње писмо.

Било је то давне 1914. године… Пред аустроугарски суд у Сарајеву 12. октобра изведено је 25 углавном младих људи. Оптужба – убиство надвојводе Франца Фердинанда и његове супруге Софије.

Када је главна расправа завршена, предсједавајући је позвао оптужене да устану ако се кају за оно што су учинили. Устали су сви осим једног младића – Гаврила Принципа.

Пресуда је изречена 28. октобра 1914. године када је оружје већ увелико звецкало Европом, а свет се кретао ка неминовном страховитом разарању, које ће доћи у годинама које следе. Чињеница да је Принцип био маљолетан, спасила га је од смртне казне. Осуђен је на 20 година робије и послат у злогласни затвор Терезин у данашњој Чешкој.

Непосредно прије тога, уочи самог читања пресуде, Гаврило Принцип је написао своје последње писмо и упутио га родитељима. Забиљежено је да је настало 25. октобра 1914.

Драги Родитељи,

Прије свега Вас молим да ми опростите на великој несрећи и жалости, коју сам Вама нанио. Ја сам иначе здрав, но то не значи ништа, да ли сам болестан или мртав – то ми је потпуно ради мене, свеједно – но мени је једино жао Вас и цијелога народа, због несреће која га је снашла. Мени и мојим несрећним друговима већ је расправа свршена, а у четвртак ће нам се прогласити осуда.

– Каква ће бити не знам, али бих најволио да ме на смрт осуде.

Не могу Вам писати о својим душевним мукама, но то Вам и не треба знати. Како сам рекао – опростите ми и помирите се са тим да мене више нема, а ја Вас волим и љубим изнад свега срца и душе. Гледајте на сваки начин да Никицу школујете.

Више ништа, него безброј пољубаца Вама и свима које познам. Много Вас воли и поштује Ваш син

Гаврило

Мора се напоменути да аутентичност писма никада није у потпуности доказана. Оно је објављено само једном и то у сарајевској Вечерњој пошти и не помиње се у радовима аутора који су се дуги низ година бавили проучавањем „Сарајевског процеса“.

Гаврило Принцип умро је у затвору од туберкулозе 28 априла 1918. године, мало пред крај Првог свјетског рата.

Измучен затвором и болешћу у комбинацији са батинама и константним мучењем, у последњим данима, сада већ историјска личност епских пропорција – Гаврило Принцип, човек који је почео „Велики рат” је на зиду изнад неколико дасака које су му служиле као кревет записао још једну строфу пјесме свог живота:

„Наше ће сјене ходати по Бечу

лутати по двору

плашећи господу“