ПИСМО 105 СРПСКИХ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА: Протест против порицања геноцида над српским народом

Захтевамо, по угледу на Русију, Израел и Јерменију, укидање било какве толеранције према свим видовима порицања геноцида над српским народом

У Протестном писму поводом обнове и одбране усташких злочина и идеја, објављеном 29. јула 2020, изражено је огорчење двадесет шест академика, професора универзитета, научних радника, уметника светског значаја, због изјава редовних професора Одељења за историју Филозофског факултета у Београду Николе Самарџића и Дубравке Стојановић. Да подсетимо, Дубравка Стојановић прогласила је атентат на Анту Павелића „насиљем“ и „крвном осветом“, а Благоја Јововића назвала је „убицом и насилником“. Никола Самарџић је, на друштвеној мрежи „Твитер“ јавно подржао анонимну проусташку објаву у којој се вулгарно вређа српски народ, а геноцид почињен у Јасеновцу назива „одговором на владавину“ Карађорђевића. У Протестном писму је речено и да су ове изјаве двоје професора Универзитета у Београду део шире обнове проусташких идеја у Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори, као и упорног порицања нацистичких и усташких злочина, видљивог у земљама ЕУ и у САД.

Реакције на Протестно писмо  показале су да је оно погодило у мету. Као да су хтеле да поткрепе тврдње које су у њему изнете, иза изјава и објава Самарџића и Стојановићеве стале су истакнуте личности из јавног живота Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, земаља ЕУ, али и Србије (Латинка Перовић, Иво Голдштајн, Твртко Јаковина, Хуснија Камберовић, Динко Грухоњић, Радина Вучетић, Живко Андријашевић, Марко Атила Хор, Флоријан Бибер, и други). Мора се напоменути да је већина ових људи недавно заједнички иступила и у „Апелу 88“, када су, предвођени Стјепаном Месићем, Харисом Силајџићем, Миланом Кучаном, Аземом Власијем, изразили јавну подршку намерама режима Мила Ђукановића да Српској православној цркви преотме цркве и манастире и да, по угледу на НДХ, успостави своју, нову православну цркву.

Вероватно охрабрена овом подршком, Дубравка Стојановић је у новим изјавама, потврдила своја становишта (Н1, 20. јул 2020Данас, 1. август 2020). Никола Самарџић је отишао и корак даље па је, на дан обележавања годишњице „Олује“, геноцида над српским народом у Републици Српској Крајини, 4. августа 2020, на „Твитеру“ јавно подржао објаву извесног Драгана Суботића у којој дословно пише: „Шта коме није јасно па се просеравају цео дан… Море МАРШ српска БАГРО од народа…!!!!“

Последњих дана ова интересна група води праву кампању не само порицања геноцида, него, због тона којим се то чини, и поруге жртвама геноцида. Повод је одлука Министарства културе Републике Србије и његове Комисије за откуп књига да српским библиотекама не предложе куповину књиге Јасеновац Ива Голдштајна, у којој се број српских жртава овог логора смрти вишеструко умањује. Њен аутор је, поред осталог, не само један од потписника петиције подршке изјавама Самарџића и Стојановићеве, него и „Апела 88“. Рецензенткиње његове књиге су Латинка Перовић и Дубравка Стојановић. Никола Самарџић се у кампању укључио текстом у коме критичарима Голдштајнове књиге поручује да је „Јасеновац поново зона комфора сваке јавно или тајно ангажоване хуље и менталног пробисвета“ (Данас, 14. август 2020).

Протестно писмо прећутано је, са једним изузетком, у свим великим „опозиционим“ и „режимским“ медијима. Главне „опозиционе“ телевизије и новине марљиво су преносиле све одговоре и изјаве Самарџића, Стојановићеве и њихових пријатеља. „Најстарији дневни лист на Балкану“, који је прећутао Протестно писмо, позвао је Латинку Перовић да читаоцима објасни о чему је реч у Голдштајновој књизи.

Све указује на то да се српској култури и данас, 40 година после смрти Јосипа Броза Тита и 60 година од смрти Анте Павелића, намеће хрватско старатељство, прикривено иза западњачких, титоистичких, југословенских фраза. Сарадња између комуниста и хрватских шовиниста одавно је утврђена историјска чињеница. Оно што је већ у бољшевичкој Русији уочио Станислав Винавер, удруживање хрватских франковаца и комуниста, остварено је у титоистичкој Југославији, распарчавањем српског народа и његовим претапањем у нове, синтетичке нације, уједињењем Хрватске и ширењем њеног утицаја на све југословенске републике. Очигледно је да је ова коалиција преживела распад друге Југославије.

Позивамо етичке комисије Филозофског факултета и Универзитета у Београду да се огласе поводом изјава Николе Самарџића и Дубравке Стојановић. Подсећамо да се умањивање броја жртава у низу европских земаља сматра порицањем Холокауста. Позивамо Србију и Републику Српску да спрече недостојно, јавно лицитирање бројем жртава Јасеновца и да се угледају на примере шеснаест европских земаља и Израела, у којима је порицање Холокауста законом забрањено. Захтевамо, по угледу на Русију, Израел и Јерменију, укидање било какве толеранције према свим видовима порицања геноцида над српским народом. Исто тако, захтевамо да проучавање геноцида постане приоритет наше науке, тако што ће Република Србија и Република Српска за то коначно обезбедити све институционалне услове. То дугујемо милионима наших светих мученика, који су страдали три пута у 20. веку, у два светска рата, у „Бљеску“ и „Олуји“, од исте, злочиначке руке. То дугујемо својим потомцима, који морају да буду сачувани и одбрањени од овог зла.

Београд, на Преображење Господње 2020.

  1. Епископ умировљени захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић)
  2. Проф. др Слободан Антонић
  3. Проф. др Зоран Арсовић
  4. Душан Басташић, удружење Јадовно 1941
  5. Комнен Бећировић, књижевник
  6. Матија Бећковић, академик САНУ
  7. Љиљана Богдановић, новинар
  8. Светислав Божић, композитор, дописни члан САНУ
  9. Проф. др Синиша Боровић, генерал
  10. Проф. др Весна Братић
  11. Проф. др Вељко Брборић
  12. Проф. др Ђорђе Бубало
  13. Проф. др Слободан Владушић
  14. Проф. др Драган Војводић, дописни члан САНУ
  15. Срђан Воларевић, књижевник
  16. Александар Вујовић, уредник Новог Стандарда
  17. Проф. др Игор Вуковић
  18. Бранко Вучинић, политиколог
  19. Маринко Вучинић, публициста
  20. Ранко Гојковић, писац и преводилац
  21. Проф. др Василије Гвозденовић
  22. Проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ
  23. Др Владимир Димитријевић, професор
  24. Др Душан Достанић
  25. Проф. др Јован Душанић
  26. Проф. др Александар Ђикић
  27. Вељко Ђиновић, Удружење Јадовно 1941
  28. Проф. др Дарко Ристов Ђого, протојереј-ставрофор
  29. Др Александар Живковић
  30. Проф. др Наташа Вујисић Живковић
  31. Никола Н. Живковић, публициста
  32. Др Мирослав Здравковић
  33. Игор Ивановић, публициста
  34. Др Слободан Јанковић
  35. Доц. др Јован Јањић
  36. Проф. др Александар Јовановић
  37. Проф. др Бојан Јовановић
  38. Миодраг Д. Јовановић, првак Опере НП у Београду
  39. Академик Данило Баста, члан САНУ
  40. Весна Капор, књижевник
  41. Владимир Кецмановић, књижевник
  42. Проф. др Ненад Кецмановић
  43. Проф. др Милош Ковачевић
  44. Проф. др Милош Ковић
  45. Проф. др Леон Којен
  46. Горан Комар, историчар и лекар
  47. Добрана Комненић, новинар
  48. Проф. др Часлав Копривица
  49. Милан Корићанац, политиколог
  50. Академик Василије Крестић, члан САНУ
  51. Мр Драган Крсмановић, пуковник, виши архивиста
  52. Доц. др Душан Крцуновић
  53. Емир Кустурица, редитељ
  54. Александар ЛазићСтање ствари
  55. Стево Лапчевић, новинар
  56. Проф. др Горан Латиновић
  57. Проф. др Александар Липковски
  58. Небојша Малић, историчар и новинар
  59. Никола Маловић, књижевник
  60. Проф. др Марко Маловић
  61. Проф. др Драга Мастиловић
  62. Проф. др Александар Милановић
  63. Никола Милованчев, публициста
  64. Милош Милојевић, историчар и новинар
  65. Др Борис Милосављевић
  66. Проф. др Јован Мирић
  67. Иван Негришорац, песник
  68. Бранимир Нешић, издавач
  69. Желидраг Никчевић, књижевни критичар
  70. Никола Ожеговић, историчар и теолог
  71. Никола Пејаковић, амбасадор
  72. Проф. др Петар Пијановић
  73. Проф. др Валентина Питулић
  74. Јован Пјешчић, правник
  75. Проф. др Јован Попов
  76. Др Душан Пророковић
  77. Др Мирјана Радојичић
  78. Гојко РаичевићИН4С
  79. Проф. др Слободан Рељић
  80. Мр Радојка Цицмил Реметић, професор
  81. Проф. др Слободан Реметић, потпредседник АНУРС
  82. Проф. др Бранислав Ристивојевић
  83. Милан Ружић, књижевник
  84. Проф. др Митра Рељић
  85. Филип Родић, новинар
  86. Проф. др Слободан Самарџић
  87. Ана Селић, преводилац
  88. Момчило Селић, књижевник
  89. Проф. др Миломир Степић
  90. Проф. др Рада Стијовић
  91. Павле РатковићЋирилица Требиње
  92. Проф. др Срето Танасић, дописни члан АНУРС
  93. Марко Танасковић, књижевник и публициста
  94. Др Славенко Терзић, дописни члан САНУ
  95. Др Драган Хамовић
  96. Проф. др Ђорђе Чантрак
  97. Проф. др Зоран Чворовић
  98. Проф. др Љиљана Чолић
  99. Др Светлана Шеатовић
  100. Проф. др Богољуб Шијаковић
  101. Никола ШијанХелмкаст
  102. Проф. др Марица Шљукић
  103. Проф. др Срђан Шљукић
  104. Проф. др Михаило Шћепановић
  105. Др Небојша Шулетић

stanjestvari.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *