МАКЕДОНСКИ МЕДИЈИ И МАФИЈАШКИ РЕЖИМ МИЛA ЂУКАНОВИЋА
Зашто су македонски медији готово једногласно извештавајући о Црној Гори, увек стајали иза мафијашког режима Мила Ђукановића, пише на свом Фејсбук профилу посланик Иван Стоилковић, председник Демократске партије Срба у Македонији, после објављивања резултата јучерашњих избора у Црној Гори:
С обзиром на велики број реакција које су се могле видети на друштвеним мрежама током јучерашњег изборног дана у Црној Гори везано за извештавање македонских медија, намећу се нека питања која захтевају озбиљне одговоре од стране креатора јавног дискурса.
Не би било чудно да се ради о изузецима, али ако се вратимо мало уназад и погледамо досадашње извештавање о политичким догађајима у Црној Гори, поставља се питање зашто су македонски медији готово једногласно извештавајући о Црној Гори увек заузимали страну мафијашког режима Мила Ђукановића.
Тако је било и јуче. Иако су сви знали да опозиција иступа у три колоне и да је расположење црногорске јавности очигледно наклоњено опозицији, па чак и онда када је и сам Ђукановић признао да нема већину за формирање нове владе, наши медији су упорно преносили супротно. Већина наших грађана морала је да се информише чак и из страних медији, јер српски, јелте, нису објективни, иако су сви до једног, коментаришући изборне резултате, послали мафијашки режим на сметлиште историје.
Нису се чак ни потрудили да известе македонску јавност да постоји опозиција која би могла да победи Мила Ђукановића, јер је иста, јелда, просрпска, што ни на који начин не одражава истину – прво због тога што коалиција „За будућност Црне Горе није „просрпска“ већ српска, а што се тиче осталих опозицијских лидера, мислим да македонски медији апсолутно немају појма за шта се залажу Алекса Бечић и Модраг Лекић или, не дај Боже, Дритан Абазовић, пошто су сви су они, јелте, српски четници, а Дритан је, замислите, чак и албански четник.
Нису информисали јавност ни о оценама ОЕБС-а, „да је граница између државе и владајуће странке избрисана“, „да је владајућа странка имала неправедну предност због широко распрострањене злоупотребе функција и државних ресурса, као и огромне медијске покривености“. Специјални координатор ОЕБС-а рекла је да је владајућа странка имала директну корист од неравноправних услова, а шеф ограничене мисије ОЕБС-а закључио је да је изостајање независног надзора над медијима довело до отворене злоупотребе државних ресурса.
За паметне људе и објективну јавност, сасвим тачно и прецизно речено. Стога се сасвим оправдано намеће питање одакле та наклоњеност македонских медија Милу Ђукановићу и шта је то што спаја македонске медије са мафијашким режимом Мила Ђукановића.
Прво, да ли је то његова брутално антисрпска политика која српски народ у Црној Гори, иако исти чини 32% становништва, дискриминише и држи изван институција система пуних 30 година, иако је то у супротности с нашим Рамковним уговором, захваљујући коме 25% Албанаца управља половином државних ресурса Македоније?
Друго, да ли је то можда ударац којим је желео да заплени имовину Српске православне цркве због фрустрирајуће истине да је већина православних храмова у Македонији у којима Македонска црква служи задужбина српске династије Немањић?
Треће, да ли је то можда повезаност нашег политичког естаблишмента са мафијашким структурама из Црне Горе, Албаније и привременим властима у Приштини у трговини дрогом, белим робљем и оружјем?
Четврто, зар нисте свесни да на овај начин политику на антисрпским основама чините есенцијом, односно суштинским опредељењем македонског политичког естаблишмента, баш онаквом каква је и Ђукановићева политика, и зар не видите да све ово прелази у патологију?
Пето, зар неко заиста верује да и даље може тако лефтерно да избегава суочавање са последицама лажног представљања света у коме живимо, зар је могуће да мислите да нико не увиђа провидност зле намере, или вам је слугеранство потпуно помрачило ум?
Шесто, Мило је отишао, знам да нећете моћи да прежалите последњег балканског мафијаша и диктатора, али где ћете отићи ви кад ваше подмукле подвале и подметачине свом народу буду разобличене? Размишљали сте о томе, зар не? Ако нисте, време је да почнете?
И за крај нешто сасвим лично, “Путуј игумане и не мисли на манастир”!
