Ко су „Срби за Трампа”

„Постоје назнаке да је српско расејање 2016. превагнуло гласове против Хилари Kлинтон у Пенсилванији, Висконсину и Мичигену. Рачунамо на то и овог пута, али сада не стихијски, већ организовано, у кључним државама, попут ових које сам поменула, као и у Охају, Аризони, Индијани, Невади и на Флориди, где бележимо знатно присуство нашег расејања”, каже др Олга Раваси, један од покретача кампање „Срби за Трампа”.

Циљ ове организације је да допре до милион Американаца српског порекла, колико ова група процењује да их има, и да их мотивише да се ангажују у реизбору Доналда Трампа за председника. Како др Раваси додаје за „Политику”, кампања „Срби за Трампа” је „дванаестонедељна блицкриг иницијатива” у свим америчким савезним државама и уз подршку Републиканске странке и Трамповог изборног штаба.

„Не скупљамо донације, нити се тражи новац. Много је важније да саградимо мрежу, нешто што, нажалост, нису урадиле ни држава Србија ни црква, и да побројимо српско-америчку заједницу, што је, уз избор председника Трампа, још један, споредни циљ. На томе морамо предано да радимо да бисмо показали значај нашег гласачког тела”, истиче наша саговорница.

Према њеним речима, останак Трампа на власти је у интересу Америке и Американаца српског порекла, јер је „смањио порезе, повећао запосленост, дао ветар у леђа малим и средњим предузећима.

„Берза рекордно функционише, економија је процветала, што иде у прилог свима, а наравно и српском расејању, које се у великој мери бави предузетништвом. Председник је радио и на очувању традиционалних, конзервативних и породичних вредности, устао је у одбрану слободе вероисповести и хришћанства.”

За америчке Србе је важна и спољна политика претендената на Белу кућу, објашњава Олга Раваси, оцењујући да демократски кандидат Џо Бајден „представља девастацију коју смо преживели деведесетих”: „Сетимо се његових гафова и испада на наш рачун. За 47 година на државним политичким јаслама, рекорд му је поражавајући. Трамп није започео ниједан рат, потресао је НАТО, повлачи војску, чак и из Немачке, и именовањем Ричарда Гренела (посредник у преговорима Београда и Приштине) отвара простор за нас.”

Иако нема прецизних података, уврежено је мишљење да је српска дијаспора претежно наклоњена републиканцима. Верује се да су је углавном чинили људи који су бежали од комунизма у Југославији, па им се нису допадале идеје Демократске странке о већој улози државе у економији. Политика демократског председника Била Клинтона према Србији деведесетих је бројне америчке Србе учврстила у ставу да треба да се држе конзервативаца. На изборима пре четири године демократска кандидаткиња Хилари Клинтон је многим Србима била неприхватљива, између осталог и као супруга бившег председника Клинтона.

И данас је многим члановима ове заједнице важно како се који политичар поставља према Србији, па се присећају и да је садашњи демократски кандидат Џо Бајден као сенатор деведесетих година тражио да се бомбардује Београд и тврдио да су „Срби једини кривци” за ратове на Балкану. Стево Сарић (51), власник фирме за транспорт из Талмаџа у Охају, ни најмање се не двоуми око тога зашто ће гласати за Трампа.

„Он је први председник који је против било каквог рата, хоће да помогне економији, није никад бомбардовао Србију и буквално нас је оставио на миру, док су Бајден и демократе нешто попут комуниста”, истиче наш саговорник.

И његова кћерка Дајана Сарић (21) гласаће за истог кандидата: „Трамп се не плаши да каже истину о Хилари Клинтон и другим демократама. Урадио је све што је обећао. Бајден ми се никако не свиђа. Мислим да ће он, ако победи, покушати да сруши све што је Трамп радио.”

Као и многим другим грађанима, и многим Србима у Америци је најважнија економија. Како нам објашњава Славица Хенсброу (38), менаџерка за организацију догађаја са Хаваја, и она ће гласати за Трампа, пре свега због његове унутрашње политике.

„Избор није идеалан. Имамо два кандидата с којима се у много чему не слажем, али ћу гласати за тренутног председника. Не слажем се с његовом спољном политиком, али је успео да ојача економију и смањи незапосленост. Пре вируса корона незапосленост је била толико ниска да је радник могао да бира између много понуда. Мислим да би Бајден био бољи у спољној политици, али ми је битнија унутрашња политика”, истиче Славица Хенсброу и додаје: „Трамп верује у слободу тржишта, смањење регулација и ојачавање индивидуалних држава уместо федералне владе. Америка је огромна држава, где иста правила и закони не могу да се примене у свим државама. Шта функционише у Њујорку, неће функционисати на Аљасци. Бајден верује у централизовану владу и велику регулацију тржишта, што не може да функционише у капитализму.”

Према њеним речима, Бајденове идеје о државном здравственом осигурању и бесплатном факултету су „примамљиве, али ми Срби знамо да ништа није бесплатно и да државно медицинско осигурање и државни факултети не пружају довољно добре услуге и подложни су корупцији”.

„Републиканска странка је странка разума, док је Демократска странка странка емоција, али углавном без решења за проблеме”, закључује наша саговорница. 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *