ИНТЕРВЈУ Саша Адамовић: Београду сада лакше уз Кину, Русију и Трампа

Извор: novosti.rs

ДАН српског јединства који су Србија и Република Српска први пут заједно обележиле, један је од датума који би требало да буду празници свих Срба у региону.

Управо 15. септембар, дан пробоја Солунског фронта, један је од тих датума чије обележавање нас држи на окупу као нацију. Веома је важно у овом глобализованом свету да кроз културу сећања радимо и на томе да се окупимо око сопственог националног идентитета, који ће бити све важнији и другим народима Европе и света.

У интервјуу “Новостима” Саша Адамовић, историчар и политички аналитичар из Новог Сада, коментарише и резултате избора у Црној Гори и истиче да у овом постизборном периоду, лидери три победничке коалиције нису направили ниједан погрешан потез.

– Њихов споразум који је у неким круговима дочекан са много критика је веома реалистичан. У другом пасусу пише да ће се нова власт бескомпромисно обрачунати са криминалом и корупцијом што значи да ће приориотет бити демонтажа режима Мила Ђукановића – истиче Адамовић. – Циљ је да се дође главе тој мафијашкој хоботници чији краци деценијама већ Црну Гору држе заробљеном. Дакле, будућа експертска влада биће прелазна и створиће услове за праве, фер и демократске изборе на којима ће моћи да дође до изражаја истинска воља народа. Друга важна ствар споразума је да ће нова власт све ревидирати и усвајати у складу са европским вредностима.

Не може се оно што је Ђукановић спроводио током три деценије, неутралисати само троструким потписом на папиру?

– Промене у Црној Гори заиста не могу да дођу преко ноћи.Тај режим је деценијама градио нови идентитет на некаквој неоусташкој традицији, са покушајима преправке црногорске историје укључујући и експерименте кроз ново писмо, промене заставе и химне, покушај стварања ЦПЦ, па чак и идеје да се формира православна црква Црне Горе и протера СПЦ.

 Вишемесечне литије показале су огромну снагу верујућег народа у Црној Гори. Да ли би Ђукановић успео да се одржи на власти да није било подршке СПЦ на минулим изборима?

– Те вишемесечне литије су један од највеличанственијих догађаја у новој српској историји. Док је српски народ у Црној Гори непоколебљиво устајао да брани своје светиње, показало се колико је моћан фактор СПЦ у тој држави. Ми сада имамо повратак српског питања у Црној Гори, као и важне улоге СПЦ у тој држави.

Да ли је то поуздан знак да српски народ и СПЦ у Црној Гори могу да очекују боље дане?

– Да, али борба за опстанак и идентитет српског народа нимало неће бити лака. Треба да се створе услови да се Срби у будућности на попису становништва у Црној Гори слободно могу изјаснити о свом идентитету и вери. Верујем да ће тај попис показати да у Црној Гори живи много више Срба од 30 одсто.

Као пословично несложан народ различито тумачимо и домете недавно потписаног Вашингтонског споразума.

– На који год начин да га тумачимо, а ниједан споразум не може у сваком свом делу да буде идеалан за било коју потписницу, Вашингтонски споразум за Србију представља важан дипломатски пробој и корак на путу успостављања добрих односа са САД. Ми смо у протеклом периоду кроз спољнополитичке иницијативе успели да са Кином и Русијом подигнемо ниво наших односа тако да су нам те државе постале стратешки партнери.

Недостајала нам је “трећа нога” на том светском троношцу, Америка. Тај напредак је једино могао да дође кроз администрацију председника Трампа, а дошао је при крају његовог првог мандата. Надам се да ће уследити и други. Још пре четврт века нисмо имали никакве шансе за то. Али, десио се “брегзит”, на чело САД дошао је Трамп, а светски либерални поредак озбиљно је доведен у питање.

У новим међународним околностима Србија има своју шансу, али за претпоставити је да ни тај бољитак неће доћи брзо као што бисмо желели?

– Наравно, ни те промене не могу да се дешавају преко ноћи, али је јако важно да су се десиле, да су неповратне и да је пред Србијом сада много већи маневарски простор. У оваквим околностима можемо да, на много бољи начин, бранимо своје националне интересе када су у питању КиМ и заштита Републике Српске.

ЗАГРЕБ НЕ ЖЕЛИ ПОМИРЕЊЕ

ПОСТОЈИ ли рецепт за побољшање односа Србије и Хрватске?

– Када су у питању српскохрватски односи, из Београда се често чује реч помирење, али из Загреба нема одзива. Због тога мислим да у овом случају на реч “помирење” треба да заборавимо. Србија треба да штити своје националне интересе.Чека нас проблем разграничења а Хрватска може да буде и претња по интересе Републике Српске. Ни у ком случају не треба да пристанемо ни на идеје са Запада да овај простор реорганизује по принципу “југосфере”. Искуство из обе Југославије показује да је Србија од тога имала само штете.

НАДМОЋНИЈИ ОД ПРИШТИНЕ

 ДА ли ће после Трамповог довођења за исти сто Београда и Приштине ЕУ убудуће бити мања арогантна према нама?

– У Бриселу се већ дуго води дијалог између Београда и Приштине и све те године, на нашој страни стола нико не седи, преговарачи су увек некако били на страни представника Приштине покушавајући да од Србије изнуди признавање Косова.Трамп је решавању тог проблема приступио на много реалнији начин и ствари су се помериле са мртве тачке.

Независно Косово признале су САД, Велика Британија и већина чланица ЕУ, а резултат свега тога је веома скроман: Косово није чланица УН, нити неких других међународних организација и неће ни бити без српске сагласности. А зашто би Србија у овом, или било којем тренутку, на тако нешто дала сагласност?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *