Стоилковић за Мкд.мк: Демократија у Македонији је заслепљена

Извор: mkd.mk

„У политици људи су енергија која покреће државу и друштво. Због тога је тај осећај мере више него потребан јер се ради о судбини људи. Тај осећај мере међу македонским партијама требало би да буде много израженији, посебно у приступу мањим националним заједницама. Тај осећај господин Заев и његова странка немају “, рекао је народни посланик Иван Стоилковић, председник Демократске партије Срба у Македонији, са којим смо разговарали о актуелним дешавањима у земљи.

Утисак је да се Македонија гради као двонационално друштво, а не као једно друштво за све. Да ли се слажете са овим?

Готово сам сигуран да ће, ако се спроведе анкета са питањем да ли се Македонија креће у добром смеру, генерално у погледу националне, домаће, спољне, економске и безбедносне политике, одговор бити негативан. У том смислу, одговор на питање да ли се гради двонационално друштво изван уставног оквира изван је сваке дилеме. Право питање било би да ли се нешто предузима да се то не догоди, нажалост, одговор на то питање је не. Замисао Македоније, а онда и замисао Македоније после охридског оквирног уговора из 2001.године није била таква, тако да сам заиста искрено забринут каква ће бити будућност пост-охридске Македоније утемељене те 2001. године.

Каква је била замисао?

Када сам далеке 2002. године на редовном консултативном састанку политичких лидера одржаном под покровитељством међународне заједнице, питао идеолога албанског покрета у Македонији Арбена Џаферија, каква је улога заједница испод 20% у политичком животу у погледу статуса Албанаца визави Охридског споразума он је одговорио: “Проблеми који су кулминирали 2001. године могли су се решити на много начина, први је била консензуална демократија, други је успостављање политичко-територијалне аутономије, трећи федерализација и четврти конфедерализација Македоније.Ми смо као преговарачи одлучили за изградњу консензуалне демократије. Међутим, због великог утицаја, ауторитета и интегритета професора Роберта Бадинтера, дали смо значајније место припадницима заједница испод 20%, да би се што реалније рефлектовао мултиетнички карактер Македоније и очувао унитарни карактер земље.” Стварно се поставља питање, шта није јасно?

Како се Ви осећате као Србин у Македонији?

Зашто би се осећања Срба разликовала од осећања других? Осећање Срба се разликује од осталих само када је реч о односу политичке елите према њима, који је у најмању руку проблематичaн пре свега због антисрпског наратива у доминантном делу македонске елите, који и креира политике у овом правцу, a које су у протеклом периоду биле изразито антисрпски настројене, што се најбоље могло приметити приликом падa мафијашког режима Мила Ђукановића.

Али знате, у животу је лако играти са добрим картама, подвиг је добро одиграти и када су карте лоше.

Где видите антисрпски наратив? Обично баш социјалдемократе имају ближе односе са Београдом?

На сваком кораку, прикривено или јавно! Ево коментаришу да се у Македонији слуша Цеца, у смислу да је то погубно за Македонију, а Македонце у Бугаре претварају већ дужи период и нико ништа на ту тему не коментарише. На шта то личи? Или можда желе да се вређамо, па да им кажем да се Цеца слуша и у Бугарској, и аналогно с тим није у супротности са тенденцијама наше територије, наше земље, нашег народа и сличние идиотизме?. Заборавили сте да ме је Шекеринска протеривала, замислите на Косову, због тога што сам изговорио Душанов мост, а Каракачанову не сме да се приговори када у центру Скопља каже да су Македонци Бугари.

Или догађаји са изборима у Црној Гори, испратили су их у стилу „српски четници“ против нашег пријатеља Ђукановића, али добро нико више није наиван. Јесте ли видели готово једногласне реакције на друштвеним мрежама у вези с тим наративом? Забрињавајуће је што је све ово део ставова политичке елите, а ви и даље питате, односно констатујете да је СДСМ у блиским односима са Београдом. Којим Београдом? Да ли су одржане заједничке седнице влада? Где су им Срби у посланичким клупама? Немају ни једног. Од 46 њихових посланика, шест су Албанци, један Турчин и један Ром. Где је бар протоколарно место заменика министра у Влади за Србина? Све за шта смо се изборили у прошлости је укинуто или одузето! Вози се старим мантрама, живи се у деведесетим, нове тенденције се не препознају, у томе је проблем!

Последња предложена мера нове владе су субвенције за запошљавање Албанаца, Срба, Влаха, Рома … Да ли ћете гласати за ову меру у парламенту?

Оваква политика у којој су Срби, Турци и друге мање заједнице параван за нечију политику не да није прихватљива,већ могу отворено да кажем да такви политички ставови само показују да улазимо у сиву зону разума. Разум више не борави у Македонији. И оно што би нас заиста требало забринути је благи однос креатора јавног мњења према оваквим идејама. Чини се да јавност није довољно дорасла да се супротстави оваквом лудилу. Напротив. Све је очигледније да је лудило пустило дубоке корене.

Које су то негативне тенденције у земљи на које сте упозорили током последњег наступа у парламенту?

Ти моји ставови су познати јавности. Осврнућу се само најважнијим. Народ који диже руке од своје државе врши политичко самоубиство, ма колико се трудио да то сакрије или обуче у рационалне и прагматичне оквире. Погледајте извођаче, извадите њихов уобичајени наратив и видећете празне олупине без трунке знања и интегритета. И надопунићу оним што ме можда највише мучи и што је више него иритантно, а то је слепило за тенденције у друштву. На пример, Комисија за борбу против пандемије. У региону имамо најгоре резултате у борби против Ковида 19, а она је и даље политички инструмент и одраз политичког приступа који жели да контролише све ствари, чак и проблеме опште природе у земљи, попут пандемије, и да их користе у политичке сврхе. Уместо да Влада формира нову комисију засновану на политичком консензусу који ће испеглати дубоко супротна гледишта,у јавности се наставља са приступом који ће у будућности постати још већи и нерешиви проблем у земљи. И заиста смета што су информације о паду БДП-а за – 12,7% прошле готово без озбиљне расправе.

Као и обично, по навици користите систем, ружичасте наочаре и настављају са празним обећањима. Али о свеопштем утиску и тенденцијама пропадања није пристојно говорити , зар не?

Кажете да су просторије Демократске Партије Срба у последњем периоду два пута обијене, а случајеви још нису рашчишћени. Које су Ваше претпоставке?

Просторије Демократске Партије Срба у Македонији налазе се на стотинак метара од парламента, што значи озбиљан видео надзор, али још увек нема резултата. Без стављања ствари у обланде, то је део политике о којој сам говорио, уништавање странке, деморализовање чланства, застрашивање народа, уношење несигурности у политике које заступамо. Али ето, те политике нису прошле, и након свега овога неко треба ставити прст на чело и размислити о политикама које ће у будућности водити према нама и уопште политичким неистомишљеницима. Држава која функционише на антагонизмима не може да очекује никакву стабилизацију политичке ситуације, а тиме и напредак у сваком смислу те речи.

У чему је корист за такву државу, од таквих антагонизама, од застрашивања?

Нема користи, само штета! Друштво ће ићи путем сталних криза, држава ће изгубити своје прерогативе, грађане ће се застрашивати катаклизмама, а у стварности ће им се продавати јефтини оптимизам без икаквог покрића и тако редом …

Били сте означавани као један од посланика који је био мета власти да постане део групе од 8 посланика који су гласали за промену имена Македоније. Одбили сте. Сада, две године касније, можете ли нам рећи неке детаље?

Сматрам се кредибилним партнером у политичком животу и не бих желео да мењам ту слику о себи без обзира на сва дешавања у прошлости. Ја најбоље знам колико кошта бити принципијелан у политичком животу у којем медији позитивно реагују на такве догађаје. Нажалост, и после две године све је то и даље део свакодневног амбијента што нема никакве везе са политиком.

Не наводите детаље … Та трговина траје и данас када је мала парламентарна већина од 62 посланика.

Проблем је увек био исти, уместо да се створи атмосфера дијалога и политичког компромиса у друштву, подстичу се најниже страсти и освета. Сматра се да је то најбоље учинити са претњама, уценама и подмићивањем, по принципу остаје нам политичка моћ, систем контролишемо, а новац се такође вуче из система, зар не? Па уместо политичких уступака, ствари се решавају уличарски и све се то стимулише преко македонских медија.

Који је Ваш проблем са македонским медијима? То неколико пута истичете у својим Фејсбук коментарима.

Ја лично немам проблема,сналазим се у јавности на различите начине. Проблем је ширих размера и питање које постављате требало би да буде део рада струковних удружења. Они би требало да контролишу друштвене процесе као друштвено одговорни, а не обрнуто, друштвени процеси да њих контролишу. Ја само констатујем да ће прављење слепима при очију или директно учествовање у вађењу очију политичким противницима по налогу треће стране заслепити демократију у Македонији, која већ дуго озбиљно жмури на преосталом оку.

Александар Дамовски

Фото: Роберт Атанасовски