Зашто нема „предсједничких консултација“: Зашто Ђукановић одлаже НЕМИНОВНОСТ

Пролази већ десет дана, откако је новоформирана већина у парламенту Црној Гори, упутила захтев, председнику државе, Милу Ђукановићу, да мандат за будућег премијера, додели кандидату којег су подржали посланици из три коалиције, које су несумњиви победници на недавно одржаним изборима

Грађани Црне Горе су масовно изашли на биралишта 30. августа, и по први пут у историји на демократски начин, смијенила аутократски режим Мила Ђукановића. Влада је пала, али по свему судећи, „узурпација“ мандата још увијек траје.

Наиме, иако је законски рок, који је одредио и сам шеф дежаве, Ђукановић до 23. октобра да преда мандат новој већини, није демократска пракса оволико одуговлачење у држави која је пред великим економским проблемима и здравственим изазовима који су настали драматичним порастом заражених од коронавируса.

На тему, због чега Ђукановић још не предаје мандат, и зашто пролонгира састав нове владе, разговарали смо са Владимиром Добросављевићем, савјетником предсједника НСД Андрије Мандића и поличтичким консултантом.

„Пролази већ десет дана, откако је новоформирана већина у парламенту Црној Гори, упутила захтев, председнику државе, Милу Ђукановићу, да мандат за будућег премијера, додели кандидату којег су подржали посланици из три коалиције, које су несумњиви победници на недавно одржаним изборима. Дакле, ситуација више него чиста и јасна, те политички недвосмислена, тако да је било за очекивати, да у складу са својим, уставом дефинисаним, протоколарним, овлашћењима, председник формализује реално стање и званично констатује како др Здравко Кривокапић добија могућност да састави нову Владу, оцијенио је Добросављевић.

Владимир Добросављевић

Међутим, како је казао, оно што је у земљама са изграђеним институцијама и традицијом демократске праксе, рутинска ствар, за снаге које су постале мањинске унутар црногорског друштва, постало је средство опструкције.

„Злоупотребљавајући законом предвиђене рокове, на делу имамо громогласно ћутање председника, који својим одуговлачењем покушава да одложи надолазеће промене, ’’до горког краја’’ да цитирамо Шекспира, из драме Ричард III.

Јасно је да губитак власти тешко пада, али могућност губитка апсолутне власти, очигледно, њеним конзументима, пада најтеже, скоро па неиздрживо“, нагласио је Добросављевић.

Ипак, да ли се баш све може приписати емоционалним траумама због немогућности да се и даље конкурише орјенталним деспотијама по временској дужини личне власти?

Свакако да не, јер ова куповина времена је срачуната калкулација у очекивању да се нешто догоди, што би покренуло иверзибилне процесе у ЦГ. Пре свега, да тренутна парламентарна већина, због свог неискуства у пословима извршне власти, идеолошке и програмске хетерогености, као и очигледне неспретности, појединих њених субјеката, неће успети да се договори око формирања Владе, сматра Добросављевић.

По његовим ријечима, Ђукановић се ту узда у неконтролисани раст сујета и амбиција код кључних људи садашње већине, непринципијелних условљавања и мегаломанских претензија, као и евентуалне тежње да се тренутне позиције искористе за јачање појединих странака у односу на коалиционе партнере који боље стоје у бирачком телу или евентуално формирање нових групација.

Наравно, све ово се односи и на поједине центре моћи унутар црногорског друштва, које мање или више имају амбицију због својих интереса, да утичу на формирање будуће егзекутиве, и самим тим, појачавају тензије између политичких субјеката, који треба да је формирају. Председник ЦГ је увек најбоље функционисао када је индуковао сукобе И поделе унутар сопствене земље, и то је шаблон по којем је он препознатљив већ деценијама.

„Најефикаснији одговор на таква његова очекивања је доследна примена добрих традиција парламентарне праксе, и договор око формирања нове Владе по принципу и пропорцијама које су одредили грађани на изборима, без условљавања и одређивања морално-политичке подобности било коме, уз транспарентан договор о минимум заједничких послова које прва транзициона власт треба да обави, као и орочавање њеног рока трајања до првих слободних избора.
Надаље, Ђукановићу је потребно и време како би хомогенизвао сопствену партију“, исткао је Добросављевић и додао:

Сви његови будући планови и сценарији падају у воду, ако се настави са њеном даљом организационом и кадровском ерозијом, те суновратом у бирачком телу. Како би то спречио, мора у предстојећем периоду да радикализује преостале активисте, не би ли од њих направио неку врсту секуларних верника његове визије ЦГ, уместо досадашњих декадентних уживалаца привилегија власти.

С обзиром на људске ресурсе са којима расположе, Мило зна да је то изразито комплексан процес политичко-антрополошке еволуције, са врло неизвесним коначним исходом. Зато му је потребно да са каквом таквом симулацијом потенцијалне снаге, перспективе и катарзичном надом да је брз повратак на старе позиције могућ, дочека конгрес ДПС, на којем би се прегруписао, селектовао нове следбенике и покушао да политички преживи до неких бољих дана.

Такође, овај период, треба искористити, како би се уклонили сви компромитујући докази, документа или сведоци, који би могли водити ка процесуирању водећих људи старог режима и тиме, упркос имунитету који му даје председничка функција, избећи ризик да буде директно доведен у везу са нелегалним активностима, као и алоцирати стечени капитал.

Подразумева се, како је оцијенио како новој Влади треба отежати преузимање дужности и умањити капацитети за ефективно деловање, тиме што ће се испразнити буџет, као и рачуни предузећа И агенција, те по убрзаном поступку запослити у јавном сецтор, нова клијентелистичка структура, која би на сваком кораку отежавала њено деловање.
На крају али не и најмање важно, ту је и најбитнија непозната у свим политичким једначинама на овим просторима, а то су странци.

Истекао рок употребе

Ђукановић зна да му је истекао рок употребе код њих, како је од толерисаног сарадника постао антиреклама за вредности које афирмишу, те да му је, пре изборе, стављено до знања да му неће бити толерисан нови перформанс по угледу на ’’Државни удар’’ из 2016. Ипак, упркос што се, по њиховим препорукама, смирио и уздржава од тога да их додатно иритира, он се потајно нада, да ће они релативно брзо изгубити стрпљење и толеранцију за новонасталу већину у парламенту, из разлога њихове хетерогености, неискуства или изостанака капацитета да адекватно одговоре изазовима управљања државом, као и способности да сагледају динамику међународних процеса који се рефлектују и на Црној Гори, сматра Добросављевић.

По његовим сладострасним жељама, странци би увидели како је он једино способан да им ’’држи стање’’ и осигура њихове интересе над овим простором. Скромни допринос сопственој рехабилитацији у њиховим очима, он би допринео субверзивним деловањем и континуираном дестабилизацијом будуће Владе преко утицаја који има по дубини структура државне управе.

Дакле, све ово су могући разлози због којих Ђукановић сматра како треба да купује време и одлаже неминовно, очекујући да ће садашњи претенденти на власт сами направити толико велике грешке, које једине могу одложити детронизацију ДПС. За једног искусног политичара, превише је у таквој конструкцији непоузданих варијабила, да би са њима могао извесно да калкулише. Он сада пре личи на коцкара који све наде полаже у последњу карту која треба да му се подели, док у рукама нема више адута који би му омогућили да и даље буде конкурентан у односу на остале играче. Није знао да се повуче када је добијао, зато је дочекао тренутак када су га други довели до ситуације када му још једино преостаје да усатане и одступи од стола и игре, закључио је Добросављевић.

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

RSS
Follow by Email