Манастир Крупа: најзападнија задужбина Немањића

Већ више од седам векова манастир Крупа сведочи слово Јеванђеља, сабирајући под својим сводовима, у добру и злу, православне хришћане. Чини се да минули векови овде и даље невидљиво самују, заогрнути живописним крајоликом од кога застаје дах и где је Творац творевином себе најбоље описао.

Од Васка Радуловић

У оази, природној и духовној, манастир Крупа, као истински бисер православне духовности и даље сабира преостало стадо Христово у овим пустим крајевима далматинске Буковице. Заогрнута Велебитом, у оази која разбија монотонију крша, као биљка у сред пустиње, сведочи да је Господ жив, да Дух Његов дише где хоће.

Манастир Крупу, најстарији манастир у Епархији далматинској, према предању, подигао је 1317. године српски краљ Милутин, у славу Пресвете Богородице.

Налази се подно Велебита, близу извора истоимене реке. Предање каже да су му темеље поставили монаси из манастира Крупе на Врбасу. И овај манастир, као и Крка и Драговић, увек је делио судбину са српским православним народом из тих крајева, коме је и припадао. Често је страдао у разним најездама. Ипак је иза тога увек и обнављан.

Крупа је најзападнија задужбина коју су подигли владари из рода Немањића. Налазећи су непрестано на међи великих царстава, у процепу између Истока и Запада, манастир је преживљавао бројна историјска искушења, која су на његовом јеванђеоском ткиву остављала бројне ожиљке.

У својој богатој историји представљао је важно духовно уточиште и национални бедем српског народа у Далмацији. Истовремено, одувек је био и седиште црквено-просветног живота у овом делу Далмације.

Први пут од утемељења обнављан је у време цара Душана, 1345. О томе сведочи запис на своду манастирске цркве. Српски краљеви Милутин, његов син Стефан Дечански, као и унук Стефан Душан, издавали су манастиру даровнице у виду земљишта за издржавање, а касније су то и Турци потврђивали ферманима из Стамбола. Манастир је даривала и мати Ангелина, српска деспотица. То је учинила 1494. године.

Преживео бројне ратове и страдања

Као најдрагоценији бисер крајолика, који је права оаза у горштачком камењару и кршу, манастир је за све ово време преживео бројне ратове између Турака, Млетака, Аустријанаца, налете хајдука, ускока, време комунизма, „Олују“.

У млетачко-турским ратовима манастир Крупа је тешко страдао у више наврата, а нарочито 1502. и 1620. У двадесетом веку десило се исто у два наврата: 1941. и 1995. године. Први пут су га оскрнавиле Павелићеве усташе, а други пут, упркос настојању хрватске државе да га потпуно заштити, знатно је опустошен у последњем рату. Ипак је после страдања сваки пут обнављан. Тако бива и данас.

Велика и темељна поправка манастира извршена је 1855. године, и то уз помоћ Русије, Србије и Аустрије. Аустријска влада је обнову условила захтевом да манастирски прозори морају бити изведени у готском стилу.
Један млетачки документ из прве половине 18. века потврђује предање да је северно од постојећег манастира Крупе био и један женски манастир, од којег се данас могу видети само остаци зидина. Има остатака и испосничких келија у ближој и даљој околини.

Manaastir Krupa

Манастир Крупа чува вредна духовна и културна сведочанства, упркос честим пустошењима у прошлости. Шездесетих година 20. века откривене су фреске у манастирској цркви и то оне које је 1622. године фрескописао хиландарски монах Георгије Митрофановић, исти онај инок који је осликао Хиландарску трпезарију. У Крупи су чуване иконе итало-критске школе, рад Јована Апаке. Чува се и честица моштију св. Јеротеја. Ту је и кивот из манастира Рмња који је донесен у Крупу у току босанско-херцеговачког устанка 1875. године. Манастирка ризница чувала је и три антиминса: један је јерусалимског патријарха Теодосија, други патријарха Арсенија ИВ Шакабенте из 1743. и трећи је тзв. Крупски из 1739. године.

У манастирском архиву чувана су и 22 турска фермана, од којих је занимљив онај који се односи на заштиту манастира Крке, а издао га турски султан Мустафа ИИ у Стамболу.

Некада је било више од две хиљаде књига, а сада је ту око три стотине, од чега је десетак рукописа, међу којима је минеј из 15. века за месец новембар. Посебно се, у Крупи, поносе и пергаментом из 18. века на грчком језику као и Јеванђелистаром, даром руске царице Јелисавете Петровне. Ту је и сребрни сервис за кафу из 18. века из Русије, као и царске двери Герасима Зелића из 1779. године.

Духовно уточиште српским великанима

Великани српске књижевности, Доситеј Обрадовић и Симо Матавуљ налазили су, сваки у своме времену, духовно уточиште у овој немањићкој светињи. Матавуљ је у Крупи провео четири године и по сопственом признању баш овде упознао „скривене љепоте српског језика“.

Личност крупског монаха Герасима Зелића у великој мери обележила је историју манастира Крупа. Рођен је у оближњем селу Жегар, 1752. године. Овај Далматинац, од своје ране младости, сав свој живот посветио је Цркви Христовој и манастиру Крупа којем је прибавио бројне богослужбене књиге, утвари и друге вредности. Герасим Зелић био је прво свештено лице које је било члан Матице српске основане 1826. године. Умро је у изгнанству, у Будиму, а његови земни остаци касније су пренесени и сахрањени у манастирском гробљу, где и данас почивају.

manastir Krupa oltar

Средствима министарства културе Републике Хрватске манастир је обнављан, а од 2013. до 2015. године комплетно, од темеља до крова конструктивно је обновљена црква, наравно под будним оком и одобрењима Завода за заштиту споменика културе. По пројектима конзерватора из Задра и Новог Сада скинут је балкон са припрате, која је потом иконописана. Покрајински завод за заштиту споменика културе помогао је рестаурацију иконостаса и царских двери Герасима Зелића.

Обнова Крупе почела је 2000. године, благословом тадашњег Епископа далматинског Фотија, од када се у овом велелепном манастиру одвија монашки живот, а Србе са свих страна света дочекују архимандрит Гаврило, настојатељ манастира.

Лета господњег 2017. године, у августу месецу, ова православна светиња прославила је свој јубилеј од седам стотина година, седам векова страдања, буђења, обнове, живота и трајања једне од највећих српских светиња када се, под његовим сводовима окупио верни српски народ.

Извор: srbi.hr

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

RSS
Follow by Email