Милунка Савић – велика српска хероина
Поводом предстојећег Дана примирја у Првом светском рату, о најнаграђиванијој жени у историји ратовања у Културном центру „Чукарица” говорио је др Видоје Голубовић
Најнаграђиванија жена у историји ратовања била је Милунка Савић. На њеном шињелу своје место су, између осталих, нашли Карађорђева звезда с мачевима, Орден Легије части и Ратни крст 1914–1918. са златном палмом… Поводом предстојећег Дана примирја у Првом светском рату, а у част ове јединствене жене Културни центар „Чукарица” организовао је предавање на тему „Милунка Савић – велика српска хероина”. Гост предавач био је др Видоје Голубовић, један од аутора књиге о Милунки Савић који иначе изучава културно-историјско наслеђе Србије и Београда.
– Милунка Савић симбол је храбрости, поштења, правичности и скромности. Учествовала је као добровољац и у Првом и у Другом балканском рату. Мењајући свога брата Милуна јавила се, такође као добровољац, када је почео Први светски рат. Кажу да је вешто скривала да је дама и да је молила бога пре да погине него да буде рањена. Али судбина је хтела другачије. Када ју је први пут погодио куршум, а рањена је девет пута, сазнало се да се иза мушке одеће крије жена. Хтели су надлежни тада да је избаце из строја, нудили јој да буде болничарка, куварица, али је она одбила. Успела је да остане са својим саборцима и са српском војском прешла албанску голготу – прича Голубовић.
Њена храброст, нажалост, брзо је заборављена после рата. Између два светска рата радила је као чистачица у Министарству иностраних дела, а после Другог светског рата у неким од скадарлијских кафана. Упркос томе, од своје мале плате, одшколовала је тридесеторо деце.
Неправду према овој жени колико-толико исправио је градоначелник Бранко Пешић, који јој је на Вождовцу доделио стан. Није у њему, нажалост, дуго поживела. Умрла је после годину дана и сахрањена у породичној гробници на Новом гробљу. Тачно пре седам година, на данашњи дан, њени земни остаци пребачени су у Алеју великана.
