Стоилковић за Спутњик: Македонију чека врућа зима – Заев измишља „гвоздену завесу“ и пристаје на све захтеве Бугарске

Пише Никола Јоксимовић

„Гвоздена завеса“ коју је, према речима премијера Северне Македоније Зорана Заева, између те земље и Бугарске изградила Југославија, назнака је да је могуће да је пристао на све бугарске захтеве поводом отпочињања приступних преговора Македоније и ЕУ. Због тога се у Македонији очекује „топла политичка зима“.

С обзиром на политичку природу премијера Македоније Зорана Заева, сви у некадашњој најјужнијој југословенској републици очекивали су да он оповргне наводе које је изнео у интервјуу за бугарске медије. И то се и догодило. Међутим, и у ономе што је рекао у интервјуу и ономе што је након тога написао на Фејсбуку, има заједничких елемената.

„Гвоздена завеса“ је знак да је Заев пристао на све

Према речима политичког представника српског народа у северномакедонском Собрању Ивана Стоилковића, кључна је теза о постојању „гвоздене завесе“ између некадашње Југославије и Бугарске.

„Зоран Заев не одступа од идеје да је између Македоније и Бугарске после завршетка Другог светског рата успостављена ’гвоздена завеса‘, што буди асоцијацију да је прихватио захтеве бугарске владе с обзиром на македонско питање. Ако имате у виду да свака реч има своје значење, онда се ова ’гвоздена завеса‘ према Бугарској доводи у корелацију са Берлинским зидом. А гвоздена завеса између две Немачке завршила се уједињењем. Чим говори о ’гвозденој завеси‘, значи да је крајња идеја да се прихвате сви бугарски захтеви, да Македонци вуку корене од ’велике бугарске нације‘, а да је језик бугарски са примесама србизама“, наводи наш саговорник.

Подсећамо, Заев је у интервјуу бугарској агенцији „БГ нес“ изјавио да Бугарска и Северна Македонија немају подељену историју, већ заједничку, те да је Гоце Делчев револуционар и за Бугаре и за Македонце који су се борили за слободну Македонију и Одрински регион.

Окупатори постали администратори

Такође, македонски премијер је бугарске окупаторе током Другог светског рата назвао „администраторима“ који су у једном тренутку прешли на антифашистичку страну и заједно са Македонцима Македонију ослободили од фашиста. Између Бугара и Македонаца Југославија је 1948. поставила „гвоздену завесу“.

Није прошло ни двадесет четири сата, а Заев је морао да се, путем Фејсбука, правда својим грађанима због дате изјаве, јер је интервју, према Стоилковићевим речима, „подигао Македонију на ноге“.

Међутим, од тезе о „гвозденој завеси“ коју је поставила Југославија македонски премијер није одустао ни у свом оправдању.

„У тој политици која жели да изокрене догађаје из блиске прошлости нема ништа ново, у њој постоји континуитет. С обзиром да су Македонци после Другог светског рата први пут добили своју државу, теза о ’гвозденој завеси‘ води ка закључку који се може извести сам по себи — то је да је прихваћена мантра о новим односима између Македоније и Бугарске и да само постоји проблем у реализацији те мантре, зато што је отпор унутар македонског становништва велики“, сматра Стоилковић.

Стиже врућа зима

Наш саговорник најављује „дугу топлу тиму“ на македонској политичкој сцени, која ће посебно бити врућа до 15. децембра, када се очекује отварање почетка преговора Северне Македоније са ЕУ.

У сендвичу између Бугара и Албанаца

Заев је изјаву о прожимању македонске и бугарске историје дао из страха да би могао да му се догоди грчки сценарио — да Бугарска, као својевремено Грчка, стави трајни вето на македонске европске интеграције док не постигне своје циљеве, сматра историчар Александар Раковић.

Из истог разлога окривљује и Југославију за раскидање македонско-југословенских веза.

„То је бесмислено. Македонији, када је изашла из Југославије, нико није бранио да се определи којим ће путем да иде, нити је Македонцима ико у социјалистичкој Југославији бранио да се осећају како год желе да се осећају. Међутим, Македонци су се определили за средњи пут, да се гради македонски идентитет и да он буде средина између српског и бугарског идентитета“, објашњава он.

Нико не доводи у питање чињеницу да је македонски језик сроднији бугарском него српском. Међутим, блискост између нација, поготово на постјугословенском простору, не одређује се према сродности језика, додаје Раковић.

„Ради се о културолошкој сродности коју Македонци имају са Србима. И сада то постаје велики проблем јер су и Македонци и Срби грађени као културолошки Југословени, а Заев ту матрицу културолошког југословенства жели да замени неким бугарским идентитетом у најави, која у Македонији уопште не постоји“, каже он.

Покушавајући да раскине културолошке везе изграђене током југословенског периода и негирајући достигнућа Македоније у оквиру социјалистичке Југославије, северномакедонски премијер занемарује чињеницу да су Македонци само у оквиру Југославије могли да изграде македонски идентитет.

Принуђен на кардиналне грешке

Да је Бугарска господарила Македонијом, не би било македонског идентитета и сви би били приморани да прихвате бугарски идентитет, наглашава наш саговорник.

„Пошто Заеву политички живот виси о концу тиме да ли ће Бугарска скинути забрану преговора Северне Македоније о приступу ЕУ, он долази у ситуацију да мора да прави овакве кардиналне грешке; покушава да спаси политичку судбину у политичком сендвичу између Бугара и Албанаца“, наводи Раковић.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *