Македонска економија у рецесији, НБРМ са новом пројекцијом пада од 4,9 процената за ову годину

Државни завод за статистику званично је јуче саопштио да је у трећем кварталу ове године стопа раста БДП била минус 3,3 одсто.

Током овог периода коначна потрошња домаћинстава, укључујући непрофитне институције које опслужују домаћинства, номинално се смањила за 1,4 процента, а њено учешће у структури бруто домаћег производа износило је 66 процената.

Извоз роба и услуга номинално је смањен за 6,8 одсто, док је увоз роба и услуга номинално опао за 3,2 процента.

Овај квартал забележио је раст од 5,2 процента у пољопривреди, шумарству и рибарству, 3,4 процента у грађевинарству и 3,3 процента у информацијама и комуникацијама.

За владу рецесија је очекивана. Заменик премијера за економска питања Фатмир Битићи нагласио је да се очекују најновије статистике о паду БДП-а.

“Влада је у априлу најавила да ће ово бити година рецесије. То није случај само код нас, већ се и све друге земље суочавају са истим проблемом”, рекао је Битићи.

Међутим Битићејеву тврдњу о рецесији у целом региону демантују подаци из Републике Србије где се очекује да српска економија заврши годину без пада БДП-а односно на позитивној нули за разлику од катастрофалних македонских скоро минус пет процената.

Додао је да влада остаје на пројекцијама за ову годину са падом од 4,4 одсто.

Пад од 4,9 одсто за ову годину најновија је пројекција Народне банке, која је јуче то најавила на конференцији за новинаре.

НБРМ је извршила силазну ревизију пролећних пројекција којима предвиђа пад од 3,5 процента БДП-а за ову годину и опоравак следеће године уз раст од 4,7 процената. За наредну годину, нова пројекција централне банке је раст од 3,9 одсто.

Према гувернерки Анити Ангеловској Бежовској, ревизија наниже је последица дужег трајања пандемије и њеног утицаја на све тачке привреде.

Очекује се да ће опоравак економске активности у наредне две године бити подржан домаћом потражњом, у условима стабилизације тржишта рада, континуитета кредитних токова, повећања поверења, као и даље фискалне подршке потрошње, посебно инвестиција. Истовремено, подстицај за раст очекује се од извозног сегмента који се, према НБ, ​​релативно брзо опоравља, подржан брзом реактивацијом глобалних производних ланаца, а у наредном периоду и опоравком иностране тражње.

Најновије процене за период 2020-2023. Указују на продужене ефекте пандемије, за разлику од априлских процена за краткорочну природу здравствене кризе. Пројекције за домаћу економију указују на већи пад ове године и на умеренији даљи опоравак, рекла је Ангеловска Безовска.

Прецизирала је да се очекује пад свих компоненти БДП-а, осим јавне потрошње. Највећи пад биће у бруто инвестицијама од 12,8 одсто, предвиђа се пад личне потрошње за четири, а извоза за 11,7 одсто.

Пад бруто инвестиција је у условима смањених страних директних инвестиција, као и слабијих домаћих инвестиција приватног и јавног сектора, као и личне потрошње услед пада расположивог дохотка становништва, усред неповољних промена на тржишту рада и мањих приватних трансфера, али и већег уздржавања од потрошње. Док је пад извоза последица смањене стране потражње и привременог пада глобалних ланаца снабдевања. Смањена лична и инвестициона тражња, заједно са падом извоза, довешће до нижих увозних притисака, односно увоз ће бити смањен за око 12 процената.

Очекује се да ће инфлација на средњем року остати умерена. За ову годину врши се ревизија са нула на 1,1 одсто, а наредне две године остаје на пројекцији од 1,5 одсто и два одсто.

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

RSS
Follow by Email