САНУ у 2020. објавила 40 наслова, још 10 у штампи

Српска академија наука ове године објавила је 40 наслова, а још десет је у штампи. Зоран Кнежевић, генерални секретар САНУ, дописни члан САНУ Миодраг Марковић и Снежана Букарица, руководилац Сектора за издавачку делатност САНУ представили су издавачку делатност Академије у овој години на измаку у просторијама САНУ.

Како је казао академик Зоран Кнежевић, САНУ је, упркос врло тешким околностима изазваним пандемијом, иако у нешто смањеном обиму, остварила завидну издавачку делатност.

“Међу најважнијим издањима за 2020. годину, између осталих, налазе се: прва књига Приступних беседа српских академика (1886-1947), уредника Мира Вуксановића – која обухвата прилоге првих 16 чланова Српске краљевске академије и пет свечаних изјава академика који су у време када су изабрани живели ван Србије , затим Двадесет и први том Речника српскохрватског књижевног и народног језика, чије је издавање почело 1959. године, а у овом се тому налази око 8000 нових речи и израза на слово П, као и други том Речника појмова ликовне уметности и архитектуре, чији је уредник Академик Милан Лојаница, а који садржи преко шест стотина одредница.

Такође, поводом осам векова аутокефалности Српске православне цркве, крајем прошле године била је отворена изложба о уметничком и духовном наслеђу манастира Студенице. Монументална двојезична монографија Духовно и културно наслеђе манастира Студенице – древност, постојаност, савременост је недавно изашла из штампе. Уредник овог издавачког и научног подухвата, као и аутор поменуте изложбе је дописни члан САНУ Миодраг Марковић.

Према његовим речима, у монографији о Студеници налазе сви експонати – чак и они који нису могли да буду изложени на изложби , те читаоци могу да увиде сву вредност и значај уметничког наслеђа, ствараног током векова у манастиру Студеница, од првих ктитора до данас.

Дописни члан Марковић је истакао још једну монографију – Манастир Светог Јована претече у Јашуњи, чији је уредник академик Михаило Војводић, а аутори су академик Гојко Суботић и професор Мићитака Сузуки, захваљујући којем је у урађена конзервација фресака у поменутом манастиру.

Поред ових издања, објављени су и други репрезентативни каталози изложби одржаних и планираних у Галерији САНУ, попут Радови Александра Дерока, Владан Ђорђевић: портрет неуморног ствараоца, Уметнички преображаји Влаха Буковца у контексту европског сликарства (изложба о Влатку Буковцу је управо отворена у Галерији САНУ), као и монографија Владан Ђорђевић: живот, дело, време.

У 2020. објављен је и значајан број зборника радова са научних скупова, који се баве важним и актуелним питањима. Издваја се зборник радова са научног скупа под називом Сецесија са становишта унутрашњег и међународног права и њене политичке последице, у организацији Академијског одбора за српско питање (главни уредник овог зборника је академик Зоран Кнежевић, а уредник издања академик Коста Чавошки).

У Зборнику се налази 17 радова посвећених питању сецесије, њеним међународно-правним и политичким последицама, док је посебна пажња посвећена сецесији Косова и Метохије.

Такође, објављен је и зборник са веома праћеног скупа Утицај малих хидроелектрана на животну средину, као и зборник Родна равноправност – од једнаких права до једнаких могућности.

Академик Зоран Кнежевић је додао да сматра да је овим издавачким подухватима САНУ испунила обавезу коју увек има према научној и културној средини, као и према целом народу.

Снежана Букарица је говорила о издањима САНУ које се објављују у оквиру серија – “Глас”, “Годишњак” и “Посебна издања” – истакавши да су најстарије установљене крајем 19. века, као и да тиме САНУ потврђује своју традиционалну и дугорочну посвећеност очувања целокупне културне баштине српског народа.

Она је поменула и нове серије, које прате савремене захтеве издаваштва и модерне форме, као што су “Циклуси предавања”, “Проблеми јавног здравља и системи здравствене заштите”, “Српски језик и књижевност у поређењу с другим језицима и књижевностима” и друге.

У серији „Циклус предавања”, установљеној 2017. године, објављују се радови светски признатих научника о различитим темама.

У овој години, из штампе је изашла књига Фасцинантни свет нанонаука и нанотехнологија, чији су уредници дописни члан САНУ Велимир Радмиловић и холандски академик Џеф ДеХосон.

Најављена су и нова издања за 2021. годину, од којих се издваја прва књига едиције Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности у којој ће се наћи 11 биографија жена, првих чланова САНУ, по хронолошком реду.

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

RSS
Follow by Email