Први српски устанак: Кад је народ кренуо на дахије

На данашњи дан званично је отпочео Први српски устанак и борба за ослобођење од турске власти.

Када су из страха од могуће побуне и устанка српског народа и аустријске интервенције у њему, дахије у Ваљеву организовале Сечу кнезова, односно погубљење српских старешина, кнежева и свештеника, мислили су да ће се народ уплашити и умирити. Међутим, десило се управо оно чега су се плашили – организован је устанак.

На Сабору у Орашцу, на месту познатом као Марићевића јаруга, 14. фебруара 1804. године, донета је одлука да се подигне буна на дахије, а за вођу је изабран Карађорђе Петровић. Састанку су присуствовали народни поглавари, бројно српско становништо и хајдуци, међу којима и Станоје Главаш и хајдук Вељко.

Устанак је званично отпочео на празник Сретење, 15. фебруара, а прве акције устаника биле су усмерене углавном против дахијске власти.

На вест о устанку подигао се народ широм Београдског пашалука, а дахије су биле изненађене масовношћу. Због тога је један од дахија, Аганлија, 21. фебруара 1804. тражио састанак са Карађорђем.

Пошто је Карађорђе одбио личне понуде, а за оне у вези са променом режима тражио јемство и од Аустријанаца, преговори су пропали и дошло је до боја у Дрлупи. Победа коју је однело српско становништво у првом сукобу, важна је јер је подигла морал и дала полет устаницима.

Устаници пред Београдом

Већ крајем априла Шумадија је била у рукама српских устаника, а почетком марта устаници су били пред Београдом.

Пре ослобођења Београда, током 1805–1806. устаници су однели неколико значајних победа (Иванковац, Мишар, Делиград) и радили на добијању подршке Аустрије и Русије, што је приморало турску владу на уступке и склапање Ичковог мира.

Београд је ослобођен 12. децембра 1806., а у периоду од 1807. до 1812. учвршћени су руско-српска војна сарадња и савез.

Међутим, због опасности од инвазије Француске на њихову земљу, Русија се повукла и са Османским царством, 1812. године, потписала Букурештански мир – према ком Османлије добијају Београдски пашалук.

Како би спровела одредбе Букурештанског мира, већа и надмоћнија турска војска напала је Србију. Након тромесечног отпора, Турска је однела победу, поново је успостављена њихова власт, а устанак је званично угушен 7. октобра 1813. године.

Без обзира на крајњи неуспех, Први српски устанак представља почетак српске борбе за ослобођење, односно представља рађање српске модерне државе у XИX веку. Због тога се датум почетка устанка у Србији данас обележава као Дан државности.

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

RSS
Follow by Email