Ђоковић ужива у лепотама домовине, посетио Сирогојно
Након што је слетео на ужички аеродром Поникве, први тенисер света Новак Ђоковић, снимљен је у Старом селу Сирогојно, а домаћин им је била директорка овог јединственог музеја на отвореном на паданима Златибора.
– Фантастично место, где се и даље чувају српски обичаји, култура и традиција. Ово је одличан начин да сви ми обновимо градиво и приближимо се селу. Запослени у Старом селу Сирогојно раде одличан посао, приближавају српску културу и историји млађим генерацијама и то онима који мисле да сврха живота ван земље, али није. Зато апелујем на све да посете овај феноменалан локалитет, да осете дух предака, на тај начин и више времена да проводе у природи – рекао је Новак приликом посете Сирогојну.
Старо село Сирогојно налази се на 26 километара од центра Златибора и у њему време као да стоји већ два века. На пет хектара постављене су куће које сведоче о животу наших предака. Све је аутентично, старо и чува успомене људи из овог краја, а то је очигледно препознао и први рекет света.
– Музеј је настао 1980. године када је из околних села пренет први објекат у Сирогојно. И пре тога постојала је иницијатива да се уради један специфичан музеј, прво на Авали, а затим на Златибору, међутим та идеја није заживела. Тек касније отворен је овде, на иницијативу предузећа које се бавило производњом дземпера, јер Сирогојно је било село за које је тада знао цео свет – рекла је за Рину Светлана Ђалдовић, директорка Музеја на отвореном Старо село Сирогојно.
У оквиру јединствене поставке налазе се два сеоска домаћинства и 50 аутентичних објеката који сведоче о начину градитељства, али и о начину живота спрског сељака. Поред специфичне динарске брвнаре, покривене шиндром, на осунчани пропланак смештени су и сви помоћни објекти који су се тад користили, тако да Сирогојно и даље чува све тајне наших предака.
– Тадашње породице бројале су и до 30 чланова, па се домаћинства састоје из низа објеката која су им помагала у свакоднвеном функционисању. У кући су постојале две просторије, са огњиштем у средини. Око њега су се увече сви окупљали. Постојала су двоја врата, источна и западна, са симболичким значењем. Све што је било добро улазило је на источна, а све што је лоше излазило је на западна. У кући се налазе и атентилни предмети из тог периода, попут колевке за бебу и посуђа – открива она.
Скоро сав живот некадашњох Срба био је смештен у породичном дворишту, па се ту налзе амбари, тор, салаш, каца за печење ракије, пекар у ком су пекли хлеб и млекар где су домаћице правиле сир и кајмак. Ово једиствено село годишње посети око 50.000 гостију што је фантастична цифра, имајући у виду да се у Сирогјно не долази успут, него са намером.
