Стоилковић: ЗАШТО СВЕТИ САВА?
У свом смирењу, монах Сава је за живота сматрао да није довољно страдао за Христа и да је мало мука видео. На Врачару му је и ту молитву Господ испунио, као што се и ми надамо да ће и нама помоћи да разазнамо који је смисао Савиног живота и дела за нас, сада већ у брзим ковитлацима набујале реке неолибералног глобализма, и до грла у идеологијама које за заједнички циљ имају брисање народне и успостављање поданичке свести.
Који је смисао Светосавља за нас, овакве и овде окупљене у оваквом моменту?
Као што рече Матија Бећковић: Било је Срба и пре Светог Саве, али је Свети Сава први Србин који је знао ко је.
Знамо ли ми ко смо? У шта удахњујемо свој живот и колику смо одговорност од њега наследили!
Тирани су га спаљивали и његов пепео развејавали, идеолози су га одбацивали и прећуткивали да би понизили његову мисао, али су га наши највећи умови својим животом уздизали, чувајући ону нит која нас је као народ у најтежим тренуцима одржала – светосавску силу да смрт преобрати у живот, умирање у рађање и мисао у дело.
А знамо ли ми данас које је то његово богоугодно дело на којем се темељи сва природа наше православне духовности и образац бивствовања? Зашто је он велика личност и средњег, и модерног века, и за век векова? Шта чини основу његових просветитељских, дипломатских, ктиторских, списатељских и законодавних несравњивих делатности па је толко значајан не само за нас као Србе, већ за цело Православље?
Зашто се неолиберални окупатори данас толико труде да га заточе у прошлост, а он све живљи? Зашто је толко скупо наше видовданско искуство?
Шта је с нама као генерацијом, јер не одређује бројност народа његову величину. Напротив! И Свети Сава се уздигао када се већ чинило да је народ пао губећи дах и издишући у ропцу опсесија и варљивих обећања… личном жртвом.
И зато ми у делу и списима Светог Саве треба да свећом тражимо свој кôд. То су правовремено уочили и други народи, па је Савино Законоправило још 1274. на Сабору у Владимиру, када је руској држави било најтеже, проглашено за општеобавезни зборник црквених закона Руске цркве, у којој и данас важи као извор црквеног права, а руски цар Иван Четврти дао је да се Житије Светог Саве препише осамдесет осам пута јер је у њему видео идеал коме треба тежити као највећој сили победе над привидом.
То наравно не значи да треба да се вратимо Светом Сави, напротив, ми треба да пођемо од њега.
Завршићу Берклијевим цитатом: «А онај ко није размишљао о Богу, о људском духу и о највишем добру може постати диван црв у земљи, али добар син свог народа и добар припадник отаџбине никада неће бити».
Уосталом, шта би било од нас да смо се свели само на историју коју нам други пишу.Не славимо Светог Саву само због неговања сећања на нашег Првог Архиепископа, него и због тога да стално подсећамо да Свети Сава и данас за нас држи отворена врата.
Скопље, 27.01.2022. МНТ, са синоћне Светосавске академије
