Стоилковић: Украјина није чланица НАТО-а, нити ће то икада бити!
Председник Демократске партије Срба у Македонији и посланик у македонском Собрању одговарао је на питања популарног македонског портала lokalno.mk :
Поштовани господине Поповски, желим да Вам се захвалим на могућности да, кроз одговоре на Ваша питања, изнесем и представим македонској јавности део својих размишљања. С посебном пажњом сам проучио питања која сте ми наменили, и одмах желим да вам укажем да иста нису компатибилна с мојим познавањима војне тематике, тако да ћу то препустити „славним“ квази аналитичарима, односно крвожедним навијачима, иначе обичним најамницима. Будући да нисам војни аналитичар, не бих могао да знам да ли се ствари одвијају према Путиновом или плану неког другог у том правцу, али оно што је сада већ видљиво јесте промена у понашању украјинског руководства које последњих дана даје изјаве потпуно опречне од оних пре почетка специјалне операције Руске Федерације, видљива је спремност да се неки од захтева ипак прихвате. Како време буде одмицало биће их све више. Из оваквог понашања могу се извући одговарајући објективни закључци.
Што се тиче Србије, морам још једном да истакнем да ја нисам адвокат ни Србије, ни Русије, нити је то мој посао – с обзиром да ове две државе имају своје легитимне представнике у лику Александра Вучића и Владимира Владимировича Путина. Ја сам македонски политичар, председник политичке странке која има свој програм и регистрована је у складу са Законом о политичким партијама, и не бих знао да ли став Србије да заузме неутралну страну у спору значи разлаз са Западом, иако сам потпуно сигуран да се Србија понаша веома достојанствено и, према мишљењу српског народа и грађана Србије, на адекватан начин брани интересе српског народа и српске државе.
Иначе, мене и нас у странци пре свега занима спровођење партијског програма и његово доследно представљање јавности, за остало што се дешава заинтересовани смо првенствено с аспекта утицаја истог на живот грађана и државе уопште. Стога ми је потпуно несхватљиво Ваше питање како коментаришем одлуку тзв. косовских власти да почну преговоре за чланство у НАТО-у, а да ме пре тога нисте питали о кључним узроцима руске специјалне операције у Украјини, с обзиром на Декларацију усвојену у нашем парламенту о поштовању међународног права. И то не како ја тумачим исту, већ како македонска јавност тумачи изјаву председника Џаферија, који је званични представник наше државе, а који је одлучно подржао ту бруку. Поштовање међународног права пар екцеланс, зар не? Смејурија која може да заврши трагично.
Питате шта значи то што је Русија ставила Северну Македонију на листу непријатељских земаља? Као да сте заборавили изјаве наше министарке одбране која је хладно понудила наше трупе као топовско месо за Украјину, иако иста није чланица НАТО-а, нити ће то икада бити. На страну што је одлука о слању оружја у Украјину смешна, с обзиром на капацитете, али прећутати то што неко у твојој држави отворено регрутује псе рата и не фали му ни длака с главе, стварно је дегутантно. Због тога отворено питам теледириговану јавност, који је стварни разлог и изговор бруталне експлозије притајене русофобије и како се то лежерно промовише милитаризација друштва и државе, иако се све ово лако може претворити у нуклеарну катастрофу. Стара погубна пракса, не желимо да видимо ништа лоше у ономе што сами радимо, али смо увек спремни да делимо придике другима. С којим мозгом ово раде носиоци јавних функција код нас – питање је свих питања, као и хоће ли одговарати за своје крајње неодговорно понашање којим су државу довели у веома непријатну ситуацију. Ја не бих био толико лежеран после овакве одлуке Руске Федерације, што не значи да нећу помоћи да се ситуација поправи.
Кад ме већ питате о упозорењу Амбасаде РФ у Скопљу да се дешавања у нашој земљи прате, те да ли је угрожена безбедност наших грађана и државе, односно како Руси могу овде да ефектуирају своја упозорења, одговор је врло једноставан – посао ове институције је да прати дешавања и да званичне ставове преноси држави чији је представник. Забрињава однос медија, а још више цензура и једнострани приступ у извештавању и хистерично антируско кевтање, иначе класична дискриминација руске културе и њених врхунскух представника. Испочетка је било „Не примамо псе и Србе“, а сада „Не примамо псе, мачке и Русе“ – што је у најмању руку срамно, иако је сада већ очигледно да је ово супротно већинској вољи грађана Македоније.
Време ће показати да ли су Македонци углавном проруски расположени, али већ сада је извесно да је то пре свега резултат дугогодишњих неправди са којима се суочавају на међународном плану, а још више што су то иживљавање и све те неправде доживели на сопственој кожи. Осећај понижености и систематског обезвређивања учинио је Македонце осетљивим на неправде видљиве и из авиона свима, осим олошу од елите који без икакве одговорности управља друштвом.
