Стоилковић: Стратешки вазали!
srbi.mk
Изводи из интервјуа за Нову Македонију поводом 23 године од почетка НАТО агресије на Србију.
1. Према речима Ивана Стоилковића, посланика у Собрању Македоније и лидера Демократске партије Срба у Македонији, бомбардовање Југославије 1999. године од стране НАТО снага је први драстичан случај кршења међународног права у модерној историји.
– Не може се рећи да су велике силе некада давале и дају примат међународном праву испред сопствених интереса и циљева. Ипак, инвазија НАТО снага на Србију 1999. године, без сагласности Савета безбедности УН и мимо Хелсиншког споразума о непромењивости државних граница, била је прво драстично кршење међународног права у модерној историји. И испоставило се да је то био лош пример преседана, који се данас користи као аргумент за актуелну Специјалну операцију Руске Федерације против Украјине. Стратегија конструктивне деструкције у политици САД, примењена у остваривању својих циљева и интереса за ширење доминације након пада Берлинског зида, навела је Руску Федерацију да усвоји модел који Сједињене Државе практикују годинама и примењује у случај Украјине. Али након завршетка ратних дејстава, са свим последицама рата, суочићемо се са трагичном чињеницом да је у њој, заправо, умрло међународно право и право малих народа. Свет ће морати да се суочи са колапсом међународног поретка успостављеног после Другог светског рата и његових последица.
2. За Ивана Стоилковића, македонски политичари треба више да инсистирају на принципима међународног права у спољној политици, у изградњи односа са суседима, али и са савезницима.
– Без обзира на западно партнерство, чланство у НАТО алијанси, Македонија, т.ј. македонски политичари морају више да брину о домаћим интересима него о интересима партнера. Када у унутрашњој политици преовлада интерес фактора са којима смо у међународним савезима, онда постоји велика опасност да се од стратешких партнера претворимо у стратешке вазале. Инсистирањем да наши партнери поштују међународно право и да у спољној политици пројектујемо најмање трећину наших интереса, можемо избећи замку вазалства. Коначно, ако у унутрашњој и спољној политици доминирају интереси стратешких партнера, онда ће се у једном тренутку појавити дилема зашто уопште излазити на изборе. Стратешки партнери немају никакву одговорност према македонским грађанима, али македонски изабрани и именовани политичари имају и морају поштовати принцип суверенитета у македонској унутрашњој политици.
