Литургија помирења, после 55 година заједно СПЦ и МПЦ

Литургија помирења, коју служе патријарх српски Порфирије и архиепископ охридски и македонски Стефан са архијерејима обе цркве, почела је у девет сати у Храму Светог Саве у Београду. Литургијом је после 55 година раскола македонска црква враћена у литургијско и канонско јединство са СПЦ.


Српска православна црква (СПЦ) је раније најавила да ће литургијом помирења бити поново успостављено литургијско и канонско општење две сестринске цркве, у складу са одлуком Сабора СПЦ.

Патријарх Порфирије дочекао је синоћ у Београду архиепископа Стефана и три митрополита македонске цркве и пожелео им добродошлицу.

“Како звоне звона Светосавског храма, тако и наша срца бију од радости због овог благословеног дана. Добродошли драга браћо! Добродошао брате архиепископе Стефане и владике. Добродошли у заједницу љубави, ви и сав Ваш богољубиви народ. Браћа смо и само браћа”, написао је Порфирије на Инстаграму.

Поглавар македонске цркве Стефан и три најстарија митрополита допутовала су у среду у Београд на заједничку литургију са патријархом српским Порфиријем и српским архијерејима, чиме је Синод МПЦ прихватио позив СПЦ.

Васељенска патријаршија је 9. маја признала канонску природу Македонске православне цркве – Охридске архиепископије, што је, после 55 година, дало могућност македонском свештенству да има заједничка богослужења са другим православним црквама.

Ова одлука не значи томос о аутокефалности којим се званично регулише међународно име и статус цркве, већ је “израз очинске љубави и бриге Васељенске патријаршије” и најава да МПЦ више није у расколу са целим православним светом и да њени свештеници могу да саслужују са свештеницима из других православних цркава, саопштила је МПЦ.

Сабор СПЦ, који је у пролећном заседању од понедељка, саопштио је 16. маја да прихвата за македонску цркву статус најшире могуће аутономије, односно пуне унутрашње самосталности, који јој је додељен још 1959. године.

“Са благодарношћу Господу и са радошћу Сабор поздравља прихватање општепризнатог канонског статуса, а то је статус најшире могуће аутономије, односно пуне унутрашње самосталности, додељен још 1959. године. Пошто су овим уклоњени разлози за прекид богослужбеног и канонског општења, изазвани једностраним проглашењем аутокефалности 1967. године, васпоставља се пуно литургијско и канонско општење”, саопштио је Сабор СПЦ.

Сабор СПЦ је навео да ће се у дијалогу о њиховом будућем и евентуално коначном канонском статусу СПЦ руководити искључиво еклисиолошко-канонским и црквено-пастирским начелима, мерилима и нормама.

РТС

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

RSS
Follow by Email