Литургија у цркви Светог Николе у Приштини: Док се чују звона ове светиње ништа није изгубљено

Немојмо да дозволимо да заћуте звона у овој светој цркви, немој да дозволимо да заћути света литургија, на нама је сада, а на нашим потомцима касније да то очувамо, одржимо, поручио је данас парох приштински Станиша Арсић након литургију поводом обележавања празника и храмовне славе Светог Николе у Приштини.

Литургији у цркви Светог Николе присуствовао је велики број верника, како из општине Грачаница, тако је било и расељених Срба из Приштине који су организовано аутобусима дошли из Београда и Ниша.

Приштински парох обратио се присутнима поручујући да се нада да ће светиња да заблиста у пуном сјају у смисли литургијског живота.

“Сваке недеље и сваког празника се овде служи света литургија, али је мали број верника који овде долазе. Нажалост. Критику за све нас почев од мене па све до оног најмањег који је овде присутан. Немој да дозволимо да заћуте звона у овој светој цркви, немој да дозволимо да заћути света литургија у овој светој цркви. На нама је сада, на нашим потомцима касније да то очувамо, одржимо, све док се чује глас нашег језика у овом граду и док се чује звоно са ове светиње знајте да ништа није изгубљено”, поручио је свештених Станиша.

Расељени Срби окупили су се да заједно прославе данашњи празник.

Гордана Смиљанић некадашња житељка Приштине казала је да долази два пута годишње, на Светог Николу и када су задушнице.

“Долазимо да видмо нашу цркву, гробља. Јуче смо били на свим гробљима у Приштини, Косову Пољу, Липљану, тужно је на гробљима нико ништа не одржава. После овог доласка ја другачије живим месец дана, другачије дишем, али само месец дана, кратко траје”, казала је Гордана.

Верица Симовић казала је да је младост провела у Приштини, али да се ипак не би се вратила због страха за своју безбедност и свих дешавања.

“То што долазимо два пута годишње чекамо са великм стрпљењем. Приштина се много променила. Дај Боже да буде боље, и нама и њима, некада када само били млади дружили смо се, али сада се мишљење променило, све је то живот. Нажалост не бих се вратила, јер нисам сигурна у неке ствари, и не видиим да ће то скоро да буде, не знам да ли ће то моје унуче да дочека”, казала је Верица.

Будимира Миленковића, иако му је кућа срушена до темеља, отац убијен, а брат киднапован, ништа не спречава да Приштину посети једном месечно, како је казао емотивно је вазан за град.

“Долазим једном месечно. Крштен сам у овој цркви, кућа ми је мало ниже, емотивно сам везан за овај град, овде сам одрастао, школовао се, надам се да ћемо се једног дана вратити. Кућа ми је срушена, отац ми је убијен 2. августа, брат ми је киднапован”, прича са сузама у очима Миленковић.

Овогодишњи колачар био је Александар Дабић, док ће следеће године колач и жито припремити Милорад Живић.

Литургији су прустовали председник ПО Општине Пришта Новак Живић, градоначеница општине Грачаница Љиљана Шубарић, са својим сарадницима.

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

RSS
Follow by Email