Стоилковић: Милосрђе и незахвалност!
Данашње саопштење Васељенског Патријарха које сам прочитао у медијима, у којем он објашњава да смо „изузели из употребе термин ’македонска црква‘ и сваку другу изведену реч од речи Македонија“, навело ме је да у неколико реченица прокоментаришем ову тему:
– ПРВО, после првог саопштења да су Васељенском Патријарху дате писмене гаранције да се термин „македонски” или било која изведена реч од речи „Македонија” неће користити, логично се намеће питање ко је дао те писмене гаранције. Али уместо да га неко постави, уследили су ропска подређеност и хвалоспеви. И ред увлакача се само продужио.
– ДРУГО, у том документу „неко“ се упућује, а да се притом не именује ко конкретно, на Српску православну цркву са којом треба да реши проблеме. Управо такву изјаву сам и дао медијима, али су се одмах огласили познати србомрзци и по неки од корисних идиота с увредама, чак и на личној основи, апсолутно не укључивши мозак.
– ТРЕЋЕ, лични напади ми никада нису сметали, а имам озбиљну ергелу исфрустрираних, неуспешних и искомплексираних хејтера. Али сам се заиста изненадио када сам видео да на најбесрамнији начин покушавају да Српску православну цркву и Патријарха Порфирија ставе на стуб срама. Али, знате и сами, ропски дух је ропски и зато што је бестидан.
– ЧЕТВРТО, оно што ми посебно импонује у чину милосрђа наше Српске православне цркве јесте чињеница да је њена одлука потврдила моје ставове о Македонији и идентитетским питањима са којима се македонски народ суочава. Проглашавајући аутокефалност МПЦ-ОА без икаквих услова, посебно по питању имена, Српска православна црква је јавно показала да се ни на који начин не убраја у уништитеље македонског народа и државе, напротив. Изненадио ме је изостанак захвалности учесника јавног живота, за разлику од грађана који су показали огромну частољубивост и захвалност. Зар је страх од „амбасада” толико велики?
– ПЕТО, спочитавано ми је и било ми је узето као грех што сам одбио да гласам за промену имена државе и македонског народа. Сад би било у реду да се сви они који су ми солили памет и стављали ме на стуб срама бар мало замисле над својим моралним и духовним посрнућем, с обзиром да никада неће смоћи снаге да ми се извину, сигуран сам.
– ШЕСТО, овај став је потврђен као једини исправан, и исти – после одлуке Синода Српске православне цркве и изузетно коректног односа српске државе према македонском народу и држави – представља добар, рекао бих темељни залог за будућност и односе између два народа и две државе.
– СЕДМО, верни српски народ очекује да ће у даљем периоду проблем слободе вероисповести који је држава до сада игнорисала, као и очување богатог српског црквеног и културно-историјског наслеђа у Македонији бити решено на одговарајући начин.
Фејсбук објава председника Демократске партије Срба у Македонији и посланика у македонском Собрању
