Стоилковић: Македонију уводе у контролисани хаос у коме не добијају ни Македонци ни Срби

У ТОКУ ЈЕ ЛУКАВИ ПОКУШАЈ НАСИЛНЕ ПРОМЕНЕ „ПОЛА“ ЦЕЛОГ ЈЕДНОГ НАРОДА

* Комуњаре седамдесет година се љигаве по Београду како су они просрпски оријентисани и највећи пријатељи Срба, а притом на најперфиднији начин десеткују нас Србе у Македонији у сваком погледу, сводећи нас на безгласно слово док испод жита промовишу Албанце за кључни фактор у држави на фону антисрпске хистерије, да би данас хладно, онако муфљуски, преузели улогу нових бугарских администратора на територији данашње Македоније!

* Македонци су у својој држави доведени у неравноправни, понижавајући положај... Контролисани хаос у којем добија само један, али то нису ни Македонци, ни ми Срби! Нико није наиван, сви знамо ко испод жита руши македонски устав и инструменте за политичку стабилност и међуетнички мир, и државу на најдиректнији начин уводи у двонационалност, исто онако хладно и муфљуски пре свега према свом народу, а камо ли према нама Србима

* Нека остане забележено, у овом досад невиђеном покушају бугаризације Македонаца, од представника овдашњих националних заједница, Албанаца, Турака, Рома, Бошњака и Влаха, да сам једино ја – Иван Стоилковић, представник Срба – стао на страну македонског народа.  Тек колико да се зна ко је на чијој страни био и остао, а остало ће рећи историја

_______________________________________________________

       Аутор: Иван СОИЛКОВИЋ, лидер Демократске партије Срба у Македонији

       МЕДИЦИНА је поприлично узнапредовала, па операције промене пола полако али сигурно постају реалност, чак и када су читави народи у питању.

       Не треба наглашавати да су такве операције дугорочне не само с аспекта њиховог ефективног трајања, него и због терапијског третмана који је после истих потребан да би имале успешан ефекат.

       Не знам како другачије описати промене које се последњих година догађају у Македонији, односно лукави покушај насилне промене „пола“ целог једног народа ради његовог утеривања у духовну травестију.

       Судећи по контриндикацијама, биће ипак да су се „хирурзи“ мало преиграли.

       И ништа чудније од чињенице да операцију под присмотром ЕУ, спроводи црвена олигархија, носиоци комунистичке власти и каснији управљачи капитала (који су брутално приватизовали) и њихова деца, која су наследила не само политичку власт него и исти тај капитал, многоструко умножен за време санкција против Србије.

       Шта значи бити комуњара?

       Седамдесет година се љигаве по Београду како су они просрпски оријентисани и највећи  пријатељи Срба, а притом на најперфиднији начин десеткују нас Србе у Македонији у сваком погледу, сводећи нас на безгласно слово док испод жита промовишу Албанце за кључни фактор у држави на фону антисрпске хистерије, да би данас хладно, онако муфљуски, преузели улогу нових бугарских администратора на територији данашње Македоније?!

Носилац “бугарско-француске штафете” – Урсула

фон дер Лајен у Собрању Македоније

       Значи, успели су да поново, после осамдесет година откад је бугарски фашистички окупатор 1941. анектирао територију данашње Македоније, сагласно Протоколу који су потписали са Бугарском у функцији отварања преговора са ЕУ, преузму улогу бугарских администратора у сада већ Северној Македонији, којој су у међувремену Преспанским уговором закачили одредницу „Северна“ коју највећи део Македонаца сматра срамном.

       Историја се понавља, али овог пута као фарса.

       Срећна нова 2022!

       Нисам сигуран да постоји било шта одвратније од овога што се догодило!

       Али, то није све!

       Док је трајао физички део операције, Преспански уговор, Тиранска платформа и Договор о добросуседству са Бугарском, иза завесе су се догађали процеси који могу да имају и имаће несагледиве последице по политичку стабилност државе.

       Охридски споразум, који је од стране САД и ЕУ постао заштићен вербално, доживљава драстичне промене, опет испод жита.

       У тзв. Охридском споразуму постоји неколико инструмената за политичку стабилизацију и међуетничку толеранцију.    Први је Комитет за односе међу заједницама који је био предвиђен као други дом Собрања, где би се разматрале проблематичне ситуације везане за очување мира, политичке стабилности и међуетничке толеранције. Исти после доласка ове владајуће гарнитуре такорећи и не постоји, намерно је макнут на маргине.

       Утврђена је тзв. Бадентерова већина у функцији заштите права заједница, алудирало се на одлуке које би могле да угрозе идентитетска права Албанаца, да би сада када се ради о идентитетским правима Македонаца, Македонци били прегласани од Албанаца. Тако да је и тај инструмент доведен до апсурда.   Македонци су тако у својој држави доведени у неравноправни, понижавајући положај.

       И трећи инструмент који је продужење Охридског споразума, тзв. Мајски споразум који предвиђа коалицирање победника са победником, мисли се на македонски и албански политички блок, доживео је исту судбину. 

       Контролисани хаос у којем добија само један, али то нису ни Македонци, ни ми Срби!

       А Охридски споразум је у оно време постао део Устава.

       Можемо ли ми Срби уопште да уживамо његове тековине ако их актуелна власт опструира, и то намерно?

       Нико није наиван, сви знамо ко испод жита руши македонски устав и инструменте за политичку стабилност и међуетнички мир, и државу на најдиректнији начин уводи у двонационалност, исто онако хладно и муфљуски пре свега према свом народу, а камо ли према нама Србима.

       И нека остане забележено, у овом досад невиђеном покушају бугаризације Македонаца, од представника овдашњих националних заједница, Албанаца, Турака, Рома, Бошњака и Влаха, да сам једино ја – Иван Стоилковић, представник Срба – стао на страну македонског народа.

Тек колико да се зна ко је на чијој страни био и остао, а остало ће рећи историја.