Владимир Ђукановић: Ни корак назад!
Можете о мени да напишете шта год пожелите. Можете да измишљате, вређате, да ме пријављујете, дискредитујете, ужите породицу, вршите притисак да не смем ништа у овој земљи да радим… Све можете, господо
Можете и без хлеба да ме оставите. Никада, али баш никад, нећу да вам поклекнем, нити да вас молим да прекинете. Напротив, док сам жив, са вама ћу се борити до последњег даха, јер уживам што сви ви лажни новинари морате да се бавите мноме, а ја да вас доводим до лудила. Сви ви леволиберални, комуњаре, сорошевци, трансвестити, гејеви, феминисткиње, србомрзитељи свих боја, лажни новинари и уредници најодвратнијих антисрпских медија, удрите сваки дан. Сам идем на све вас и увек ћу вас побеђивати. Посебна ми је драж кад вас до ногу потучем у вашим емисијама, мада видим да се више не усуђујете да зовете. Без обзира на то, молим вас, бар пет вести дневно о мени пустите. Бар по три текста против мене по порталима и новинама. Одмах да вам кажем, поднесите колико год хоћете пријава свим могућим повереницима за све и свашта, ангажујте све ваше НВО организације, лажна новинарска удружења од НУНС до УНС, све вам је на вољу, мене ућуткати нећете. Против мене нема лека.
За почетак, мене бављење активном политиком не занима. Самим тим, могу слободно о вама да говорим какав сте људски талог, јер колико год ви мене нападали, ја ћу бити још гори према вама. Не можете ми ништа, јер немате чиме да ми наштетите. Нити ме занима да будем посланик, још мање министар, нити ме занима било каква функција, тако да је моја слобода да се са вама обрачунавам нешто најлепше што поседујем. Ту слободу не бих мењао ни за шта.
Елем, знам колико вас боли то што сам вам баш ја упропастио „пројекте“ које сте осмислили с једним делом власти. Због „Јовањице“ не можете да спавате. Не можете ни због прислушкивања председника, као ни због још неких лудорија које сте желели да покренете, али вас је моја маленкост спречила. Ето, ја такав, како ви кажете, глуп, бизон, фрушкогорско биће, сам против вас паметних, и ви редовно поклекнете. Можете мислити како бисте прошли да сам само мало паметнији.
Пре два дана Н1 је првих седам минута својих вести посветио мојим твитовима. У дану када је корона дошла до 6.000 заражених, Руси дошли до Бахмута, најавили оснивање орбиталне свемирске станице, када је био пожар на Сајмишту, ја сам од свега тога био битнији уредницима Н1. Немате појма колико сам почаствован. Само ми није јасно чему толики страх, господо? Да ли заиста мислите да ћу ваше лажне новинаре, који су три године упорно лагали о „Јовањици”, измишљајући немилице којештарије и цртајући мету Андреју Вучићу, оставити на миру? Нећу, господо. На сваком месту ћу говорити колико је неопходно да одговарате за сваку лаж коју сте написали. На сваком месту ћу говорити о вашој необразованости, неморалу, лицемерју, апсолутном непрофесионализму јер никада немате две стране, већ пишете искључиво по налогу. Не може да буде претња ником ако му ставиш до знања да ће одговарати за све лажи које је написао.
Елем, на крају, с обзиром на то да толико цмиздрите због мене, могу да вам увек наручим, за сваког од вас, посебно за Слобу Георгиева и Вука Цвијића, чувену Луисову песму „Обриши сузе, мала моја“. Остаје вам само да дођете по марамице.
Хајде сад, живели и дођите да ми пљунете под прозор.
